Intervju sa autorkom knjige „Ne tako savršena mama“

Kada sam se preselila u Ekster, pronašla sam blog grupu Devon, gomilu neverovatnih novih prijatelja sa kojima sam mogla da izađem i podelim dragoceno slobodno vreme bez dece (i koktel... ili dva). Na jednom od ovih okupljanja u klubu „Kozi“, imala sam čast da upoznam bez premca najuspešniju blogerku Devona, Saru Tarner, poznatu i kao „Ne tako savršena mama“.



Saring blog i potpuno iskren pristup, odjeknuo je kod mnogih roditelja širom planete i iznervirao nekoliko novinara „Dejli Mejla“.

Proćaskala sam sa „Ne tako savršenom mamom“ o njenom neverovatnom putu ka slavi, o osećaju iščekivanja treće bebe, o tome koliko voli Ekseter i sisanju prstiju Bena Bredšoua.

O blogu

Kada ste započeli blog da li ste imali planove da potpuno promenite karijeru i da li ste mislili da ćete biti ovako uspešni?

Da li znate da kada sam započela pisanje bloga nisam imala nikakvih ciljeva? Svakako nisam očekivala da će se sve razviti na ovaj način! Već sam imala posao (na univerzitetu u Ekseteru) i više od svega pisanje je bio moj način opuštanja.

Sa dva bestselera iza Vas, šta Vas još uvek čini prizemnom?

Oh, to je tako jednostavno – moja deca! Moja dva sina nisu uopšte impresionirana činjenicom da njihova majka piše knjige. Sećam se kada sam došla kući posle sastanka u Londonu u vezi sa drugom knjigom, da sam zatekla dečake uznemirene činjenicom da ćemo ostati bez čipsa (što je očigledno bila moja krivica).

Koji je trenutak (ili koji post) učinio da Vaš blog eksplodira?

Mislim da nije postojao ni jedan poseban trenutak, ali se sećam da sam u martu 2015. godine počela da ludim od čitalaca moje stranice i šerovanja. To je bio prvi put da su novine izabrale moj blog post i posle toga su usledila dva ili tri posta na Fejsbuku. Bilo je vrlo uzbudljivo, ali i zastrašujuće – nisam rekla većini ljudi na svom poslu da uopšte imam blog, i to je sve dovelo do trenutka kada sam osetila da moram da „istupim“ kao blogerka.

Sigurno dobijate veoma mnogo poruka i zahteva, verovatno ne možete da odgovorite na sve njih. Kako izlazite na kraj sa tim?

Najiskreniji odgovor je da sa porukama i zahtevima izlazim na kraj veoma teško! Ne mogu da idem ukorak sa porukama na svim društvenim mrežama, i ponekad se osećam loše zbog toga jer ljudi odvoje vreme da me kontaktiraju, a ja ne mogu odmah da im odgovorim. Moj suprug Džejms mi pomaže sa zahtevima i upitima na veb sajtu. (Mislim da ga stres koji mene potrese dodato unervozi.)

Koja je najbolja poruka koju ste ikada primili?

Bilo je mnogo divnih, posebnih poruka, ali je jedna zauvek ostala u mojoj glavi. Bila je od majke koja se borila sa ozbiljnom postporođajnom depresijom. Poslala mi je poruku usred noći da mi kaže da je čitanje moje (prve) knjige za nju bila „najbolja nepropisana terapija“ koju je mogla da dobije i da je ona „promenila način na koji je sebe videla kao roditelja, nabolje“. Plakala sam dok sam to čitala (i da, naravno, da sam odgovorila na tu poruku!)

A najgora?

Mogla bih sigurno da sastavim knjigu zlobnih poruka! U globalu, sve se one vrte oko iste teme – nije trebalo da imam decu ako ću samo da jadikujem zbog njih. Iz početka sam se sekirala zbog svih tih  negativnih komentara, ali u jednom trenutku jednostavno postanete imuni na to.

O poslu

Šta je sledeće za „Ne tako savršenu mamu“, da li ćete otići na porodiljsko odsustvo, da li ćemo Vas gledati na televiziji?

Da, bebu Tajlera Trećeg očekujemo u decembru, tako da ću definitivno uzeti porodiljsko, a pošto sam sada samozapolsena, to je sve malo problematično. Šta god da se desi, podeliću odsustvo sa Džejmsom koji će takođe uzeti bar tri meseca odsustva kada se ja vratim na posao. Ne, nemam planove za rad na televiziji!

Šta je najbolja stvar koja je proistekla iz Vašeg rada?

Mislim da je to činjenica da radim ono što volim kako bih zaradila za život i to daje veoma dobre rezultate.

Koji su blogove najviše volite da čitate?

Exploring Exeter, naravno! Znam da će to zvučati čudno, ali ja iskreno ne čitam mnogo blogova, uprkos tome što pratim mnogo blogera na društvenim mrežama. Glavni razlog za to je što sam razvila strah kada sam pisala prvu i drugu knjigu, da ću, ako budem čitala blogove o roditeljstvu, nekako slučajno završiti kopirajući ih. Samo čitanje sopstvenih misli čini da se osećam pomalo ludom, zato mi je uvek bilo nekako sigurnije da ne čitam pisanje drugih o roditeljstvu, za svaki slučaj.

Koji savet biste dali perspektivnom piscu o tome kako da uspe u ovoj industriji?

Moj savet bi bio da veruje svojim instinktima o tome šta je dobro, a šta nije, i da se drži toga. Kada sam započela pisanje bloga, pročitala sam mnogo članaka o tome šta „moram“ da uradim ako želim da mi blog bude uspešan i iz mnogih razloga su to bile stvari koje sam odlučila da ne radim. Na kraju se ispostavilo da je najbolje raditi stvari na svoj način.

Da li sebe smatrate feministkinjom? (zašto/zašto ne?)

Za mene, nema ničeg radikalnog u feminizmu – ako verujete u ženska prava, zasnovana na jednakosti među polovima, onda ste feministi.

O porodici

Čestitam na trećoj bebi. Kako se osećate kada pomislite da ćete imati troje o kojima morate da brinete?

U ovoj fazi (peti mesec trudnoće), osećanja su mi pomešana između uzbuđenja i histerije. Nisam sasvim sigurna da sam svesna nastupajućeg ludila sa tri dečaka, ali se svakako radujem tome.

Da li ste smislili ime?

Možda. U stvari, još uvek nemamo definisana top 3 imena. Uvek volim da krenem na porođaj sa ta tri spremna. Sugestije su uvek dobrodošle...

Izgleda kao da imate muža koji Vas veoma podržava. Koliko često traži od Vas da sve ostavite po strani?

Sigurna sam da je veoma dosadno imati ženu koja neprestano ažurira društvene mreže i/ili razmišlja da „ovo može biti odličan blog post“, ali se žalio na sve to možda jednom ili dva puta. On je, takođe, pun razumevanja za činjenicu da su društvene mreže (pa samim tim i vreme koje provodim sa svojim telefonom) deo mog posla, a ne zato što sam asocijalna.

Da li ćete doći do tačke/godina kada ćete prestati da postavljate slike svoje dece?

Da. Još uvek nisam sigurna koja je to tačka ili koje su godine, ali mislim se Henri polako približava tome. To je nešto o čemu svakako razmišljamo.

Da li se brinete kakav će uticaj imati internet i društvene mreže na Vašu decu kada porastu?

I da i ne. Mislim da i društvene mreže i internet generalno mogu biti ili blagoslov ili kletva, u zavisnosti od toga kako ih koristite (i šta gledate!), pa, iako me i sama pomisao na to da će moji dečaci sufrovati netom (da li ljudi uopšte tako kažu još uvek?!) čini nervoznom, isto tako se nadam da će naučiti pozitivne strane onlajn života.

Sigurno ste prepoznatljivi u školi, ali svi imamo ona jutra kada ne želimo da pričamo ni sa kim, kako se borite sa time?

Najsmešnije je što je škola jedino mesto gde me generalno niko ne pita o mom blogu! Uglavnom mi više prilaze kada izađemo negde kao porodica za vikend – i to nikada ne prestaje da bude čudno (na dobar način čudno!)

Za kraj, da li biste radije lizali stopalo Bena Bredšoua ili bili zaglavljeni u liftu dva sata sa Kejti Hopkins?

Hahahah! To je bar lako. Skidaj čarape, Bene!

Izvor: exploringexeter.co.uk
Prevod: Dragan Matković