Beogradska izdavačka kuća Laguna postoji 19 godina, jedna je od vodećih u regionu i sa knjižarskim lancem Delfi koji broji 40 knjižara sve češće predstavlja izbor najvažnijih savremenih srpskih pisaca koji se pozivaju na profesionalizam u radu i razgranatu distributivnu mrežu. Pored domaćih pisaca, savremenih i klasika, u Laguni se mogu naći i dela važnih svetskih autora, pa se zahvaljujući njima upoznajemo sa stvaralaštvom Bolanja, Oza, Mičela, Saramaga, Vargasa Ljosu, Aldanova, Nesbea i mnoge druge…
Poslednjih dana mogli smo čuti stavove pojedinih izdavača koji se protive koncepciji Beogradskog sajma knjiga koji je „izgubio izložbenu i programsku dimenziju“. Kakvo je vaše mišljenje o ovom pitanju?
Veoma ste dobro primetili da je u pitanju nekolicina izdavača. Većina dobronamernih ljudi koji se bave izdavaštvom ume da ceni veličinu i značaj Beogradskog sajma knjiga. To je jedan od bisera naše kulturne ponude i nešto što treba da nas čini ponosnim. Jedan je od najvećih evropskih pa i svetskih sajmova. Ne slučajno. Upravo je njegov koncept taj koji privlači publiku. Neki kanda zaboravljaju da se ovaj sajam organizuje pre svega zbog posetilaca. Bez njih ga ne bi bilo. Iz godine u godinu ovakav sajam privlači sve više publike, a ove godine je bio uočljiv još veći broj mladih ljudi. Onih istih za koje se tvrdi da knjige ne čitaju. Mi to uzimamo zdravo za gotovo. Kao i otvaranje mnogih novih i modernih knjižara. Tome se ne daje publicitet, a trebalo bi. Imamo čime da se podičimo, mi kao narod.
Mnogi su istakli da nije bilo pisaca na Sajmu knjiga. Čime se Laguna predstavila ove godine i koji je njen doprinos ovoj kulturnoj manifestaciji kojoj mnogi oduzimaju ovaj epitet?
Nije bilo domaćih pisaca kod onih koji ih ne objavljuju ili kod onih koji se ne brinu o njima. Za Lagunu mogu da kažem da smo imali oko 60 organizovanih druženja pisaca sa čitaocima. I uvek je bilo publike. Takođe, naš štand je tokom celog Sajma bio mesto susreta pisaca, urednika, umetnika, novinara. A svega ovoga ne bi bilo bez knjiga koje smo izdali. Samo između dva Sajma objavljeno je oko 350 novih naslova za sve ciljne grupe. Mnogi od njih dobitnici su najvažnijih svetskih i domaćih književnih nagrada.
Kako objašnjavate gužvu koju je svojim pojavljivanjem izazvala zvezda Youtube-a Jana Dačović? Da li je njoj mesto na Sajmu knjiga?
Ako neko objavi knjigu koja se obraća ciljnoj grupi mladih koji danas umesto knjige najčešće u rukama drže mobilne telefone, onda je to potez vredan pažnje. Ako je to pritom neko kome stotine hiljada njih veruje i koga voli, onda je za deo te publike ovo možda prvi mali korak ka ljubavi prema knjigama. Pokušajte da im namećete svetske klasike. Nećete uspeti, jer nisu sazreli za to. Ali sopstvenim izborom knjige oni postaju dobrovoljni čitaoci. Neki ili mnogi od njih došli su na Sajam samo zbog Jane. Ali u isto vreme došli su u kontakt sa najvećom riznicom knjiga na Balkanu. Taj utisak će pamtiti, sasvim sigurno.
Sajam knjiga ovakav koncept ima decenijama unazad. Zašto se po vašem mišljenju baš sada „digla buka“?
Svako od bukača to naravno radi iz vlastitih interesa, a svakako ne iz dušebrižništva za kulturu. Neko je nezadovoljan zato što nije dobio ovu ili onu nagradu, neko zato što je izgubio privilegije koje je ranije uživao. I niko od njih ne primećuje mnoštvo zadovoljnih posetilaca. Najverovatnije zato što ih nije bilo u dovoljnom broju na njihovim štandovima. Laguna je po mnogim kriterijumima i po mnogim mišljenjima već godinama unazad najveća izdavačka kuća u Srbiji. Pre dve godine, na Sajmu knjiga u Londonu, bili smo svrstani u jednu od tri najbolje izdavačke kuće na svetu. A samo smo jednom proglašeni za izdavača godine na Sajmu knjiga u Beogradu. Tu smo nepravdu uvek prihvatali sa osmehom jer smo znali da ona više govori o raznim komisijama nego o bilo čemu drugom. Uvek smo tvrdili da su naši čitaoci naša najveća nagrada i nikada nam nije bila potrebna medijska buka da bismo to dobijali.
Posećujete li inostrane sajmove knjiga i kako se po vašem mišljenju kotira beogradski u očima stranaca?
Svake godine posećujem mnoge sajmove knjiga u svetu. One najveće. I mogu da vam kažem da Beogradski sajam može da bude ponosan upravo na ovakvu manifestaciju kakvu ima. To potvrđuju i strani posetioci koji najčešće ne mogu da veruju da nešto takvo postoji u Beogradu. Svi komentarišu pre svega energiju i entuzijazam samih posetilaca. Ali i trud koji izlagači ulažu u opremanje svojih štandova. To pijacom zovu samo oni koji publiku nemaju i koji zbog toga žele da prikriju sopstveni neuspeh.
Zanimljivo je da broj posetilaca Sajma knjiga ne opada i reklo bi se da oni kojima je namenjen nemaju zamerki. Kako bi ipak Sajam mogao da se poboljša i za izlagače i za posetioce?
Koncept Sajma knjiga je dobar i ako želimo da ga ne uništimo, treba ga sačuvati upravo u formi kakvu ima. To ipak ne znači da unapređenjima nema mesta. Pre svega u Odboru Sajma knjiga nema predstavnika Srpskog udruženja izdavača i knjižara. To je nedopustivo. Mora se čuti glas izdavača i oni zbog toga imaju svoje reprezentativno udruženje. Da se ovaj glas čuo u Odboru Sajma, možda bi danas bilo manje nezadovoljnih izlagača. Programi su uvek tema o kojoj se može dodatno razgovarati, ali i u svetlu toga koji je njihov domet.
Ima i mnogo ideja vrednih razmatranja.
Ja već godinama predlažem da u cenu ulaznice bude uključen vrednosni vaučer koji bi se mogao iskoristiti na štandovima izlagača. Time Sajam ne bi bio na finansijskom gubitku, a posetiocima bi ulaz praktično bio besplatan jer bi novac od ulaznice bio povraćen na štandu samih izdavača.
Mnoge zanimljive marketinške aktivnosti koje bismo uz pomoć Grada mogli da organizujemo dodatno bi promovisale ovu manifestaciju, kao i samu kulturu čitanja. Zašto ne bismo tokom Sajma knjiga dozvolili da knjiga koja se čita u gradskom prevozu bude zamena za kupljenu kartu za vožnju?
Sve u svemu, može Beogradski sajam knjiga biti mnogo bolji, ali ne smemo zaboraviti da imamo na svetskom nivou veoma uspešnu manifestaciju i da je na svaki način moramo očuvati od onih koji bi da je iz vlastitih interesa obesmisle.
Autor: T.V.
Foto: Laguna