Ildefonso Falkones: „Treba verovati TV autorima“

Roman „Katedrala na moru“ Ildefonsa Falkonesa postaje televizijska serija. U koprodukciji je rade španska Antena 3 i Netflix, a kako nam sam autor koji je gostovao u Beogradu na Sajmu knjiga kaže: „Premijera je zakazana za januar iduće godine“.



Falkones je potpisivao knjige, družio se sa čitaocima i predstavio je ovdašnjoj publici dugo očekivani nastavak „Katedrale“, reč je o romanu „Naslednici zemlje“ koji je kao i ostale njegove knjige kod nas objavila Laguna. Ovaj pisac je poznat po dobrim istorijskim romanima.

Kako ste se odlučili za pisanje istorijskih romana?

Od početka sam znao da ne želim da pišem roman o današnjem vremenu jer ih ionako ima previše. Posle dugog razmišljanja i nekoliko pokušaja, čvrsto sam odlučio da ću napisati istorijski roman. Imao sam sreće da su hteli da mi ga objave.

Zbog čega se sve više pisaca odlučuje da piše istorijske romane?

Možda je u vreme kada sam objavio „Katedralu“ ta vrsta romana bila u modi. U stvari, mislim da nikada nije ni izlazila iz mode. „Katedrala“ je tada napravila veliki bum, onda je u Španiji prodato preko 85.000 primeraka što je bilo nezapamćeno, a u međuvremenu je roman preveden na mnoge jezike.

Upravo se prema motivima ovog romana privodi kraju i snimanje TV serije. Da li ste bili uključeni u rad na tome?

Da, konsultovali su me. Poslali su scenario i meni i izdavaču, ali nisam intervenisao niti sam imao primedbe. Stvar je u tome da književnost i TV serija imaju različite kodove u kojima funkcionišu. Ako ste u stanju da verujete profesionalcima koji znaju kako da rade svoj posao, onda morate da se pomirite sa tim da će vaše delo biti preneseno u drugi medij koji je potpuno drugačiji.

Kako gledate na snimanje istorijskih serija čiji su predložak književna dela? Verovatno to doprinosi i prodaji knjiga?

Neki Izdavači kažu da to nije slučaj, ali ja mislim da jeste. Uvek je za neku knjigu dobro da postoji podrška takve vrste. Nadam se da će milioni ljudi koji su već pročitali „Katedralu“ uživati u TV seriji. Mislim da nema nikakvih kontroverzi ili neusaglašenosti između književnog dela i televizijske adaptacije. Razlika će naravno uvek biti, ali to čitaoci ni na koji način ne treba da se osećaju nelagodno.

Pisali ste romane o raznim periodima istorije Španije ili Iberijskog poluostrva. Pisali ste o „Ciganima“ u „Bosonogoj kraljici“ u „Fatiminoj ruci“ dotakli ste se odnosa između hrišćana i muslimana. Pomaže li istorijski roman u suočavanju sa prošlošću i njenom boljem razumevanju?

Treba da razgraničimo nekoliko stvari. Proučavanje istorije u tome pomaže. Da. Ali, istorijski roman nikada ne treba mešati sa stvarnom istorijom. Ne zato što se istorijski roman ne zasniva na istinitim događajima. Uvek okvire romana koje pišem stavljam u istiniti istorijski kontekst i nikad nisam iz njega iskočio. Ali, mi pisci od istorije pozajmljujemo ono što nas zanima. Istorija je mnogo kompleksnija. S druge stane istorijski roman je jedan vid zabave koji pomaže da se istorija zavoli. Istorija kao nauka ima svoje kompleksne uslovljenosti koje ne možemo da ubacimo u istorijski roman.

Može li onda istorijski roman da pomogne mladima koji malo čitaju da se upuste u proučavanje istorije?

Mogao bi, ali treba im stalno naglašavati da nije reč o opštoj viziji istorije i treba ih upućivati na čitanje ozbiljnih istoričara i knjiga iz istorije. Ono što ja želim jeste da se čitaoci dok čitaju moje knjige dobro zabave, da uživaju u čitanju dobrog romana u kome ima ljubavi, zavisti, strasti, seksa, novca.

Neki kažu da se kroz vaše knjige ponovo vratio stari, dobri „viteški roman“...

Ne znam. Pravi viteški roman je svakako „Don Kihot“. Onda je tu Aleksandar Dima sa svoja „Tri musketara“ i „Grofom Montekristom“ to su sve divni istorijski romani. Možemo nabrajati još mnogo primera. Sve su to zapravo romani koji govore o ljubavi koju je obeležio određeni istorijski kontekst.

Da li vi tražite teme o kojima ćete pisati, ili teme traže vas?

Teme tražim ja. Nikad mi nijedna nije pala s neba. Reč je o dobrovoljnoj i svojevoljnoj odluci da o nečemu nešto napišete. Gledate, posmatrate, čitate tu i tamo i onda odlučite o čemu hoćete da pišete.

Da li ste razmišljali da pišete o temama iz savremene španske istorije kao što je Građanski rat?

Ne. Ne bih voleo da pišem o Građanskom ratu. Problem sa savremenom istorijom jeste što je mnogo toga već napisano i to u svim žanrovima. Drugi problem za koji mislim da je mnogo važniji jeste to što će, šta god da o Građanskom ratu da napišete, negde da vas svrstaju, smestiće vas u jednu ili drugu fioku. Ili pismo ili glava, ili plavo ili crveno (stranačke boje Narodne Partije PP i Socijalista PSOE (prim.aut) . Koliko god se pisac ili istoričar trudili da budu objektivni, javnost će negde da ih smesti ili da im se usprotivi. Ne želim na sebe da preuzmem takav rizik. Mnogo dobrog štiva je napisano na ovu temu, ali i onog tendencioznog, zato me ta tema ne privlači.



Kako biste ocenili sadašnji španski književni trenutak?

Mislim da je posle dolaska demokratije Španija u književnom smislu doživela veoma važne promene. Iz velike cenzure zakoračilo se u potpunu slobodu kakvu nikad do tada nismo imali, pojavili su se sjajni pisci i pojavljuju se i dalje, što mislim da je za samu špansku književnost odlično.

Mogu li društvene mreže da naude književnosti?

Mogu da joj naude u smislu u kom je danas poznajemo. Pre svega navici romantičnoj navici čitanja knjiga na papiru. Mogu da utiču mlade i njihove društvene odnose. U bilo kom kafiću nećete videti mlade ljude kako ćaskaju i druže se ili mlade parove kako se ljube, videćete ih kako gledaju u ekrane. Uticaće na nas u svakom smislu, to je ogromna tehnološka revolucija. Svaka revolucija utiče na naše živote pa tako i na kulturu. Recimo živimo pod ogromnim stresom, osećamo potrebu da saznamo odmah šta se sve oko nas dešava, sve će to uticati i na kulturu i na literaturu. Hoće li to izaći na dobro ili loše videćemo.

Kako gledate na trenutni odnos Barselone i Madrida?

Ono što se trenutno dešava je strašno. Svi nacionalistički ili independistički pokreti su involutivni i endigamni, tada se jedna kultura zatvara u samu sebe. Mislim da je reč o ogromnoj grešci u svakom smislu. Na ekonomskom planu je to već vidljivo mnoga preduzeća su već napustila ili napuštaju Kataloniju. Ono što me brine jesu mlade generacije koje dolaze, odnosno šta im mi postavljamo u nasleđe.

Španija već dugo u svetu vodi kampanju „marka Espanja“. Koliko mislite da je to pored privrede i turizma dobro za kulturu?

Mislim da jeste dobro. Svako delovanje koje doprinosi upoznavanju jedne kulture i jedne zemlje jeste korisno i dotiče se svih oblasti. Recimo španska gastronomija je u svetu trenutno u modi, utiče na turizam, izvoz proizvoda, ali i na kulturu. Ako između Španije i neke zemlje postoje odnosi u određenom trenutku će kultura imati važnu ulogu.

Lična karta

Naš sagovornik živi u Barseloni sa ženom i četvoro dece. Radio je kao advokat. Proslavio se romanom „Katedrala na moru“ i postao svetski bestseler pisac. „Katedrala na moru“ je napisana kao omaž svim ljudima koji su učestvovali u pedeset četiri godine dugoj gradnji jedne od najlepših ikada sagrađenih crkava. Ovaj istorijski roman postigao je izvanredan i neočekivan uspeh i preveden je u četrdeset zemalja. Osvojio je brojne nagrade od kojih su samo neke: Euskadi de Plata 2006. za najbolji roman na španskom jeziku, Que Leer 2007. za najbolju knjigu, najprestižnija italijanska nagrada Giovanni Boccaccio 2007. za najbolji strani roman. Drugi roman „Fatimina ruka“ objavljen je u junu 2009. godine u Španiji i odmah je osvojio špansku publiku. 

Ambiciozni projekat

TV serija koju potpisuju Antena 3, Diagonal TV i Netfliks jedno je od najambicioznijih ostvarenja koje će izaći kao proizvod španske TV industrije koja je poslednjih godina ponovo sve uspešnija. Serija će imati osam epizoda. Zvaničnih podataka o tome koliko je serija koštala trenutno nema. izvesno je međutim da nije malo koštala. Snimana je u Barseloni, Madridu, Kasaresu i Toledu. U glavnim ulogama pojavljuju se trenutno neki od najatraktivnijih glumaca u Španiji kao što su Aitor Luna, Mišel Žener, Silvija Abaskal, Pablo Derki i Danijel Grao. Hoće li ova TV adaptacija „Katedrale na moru“ doživeti slavu književnog predloška koji je prodat u šest miliona primeraka u 40 zemalja, videćemo.
 
Autor: Vladimir Matković
Izvor: Danas.rs