Ijan Mekdonald: Inspiraciju sam našao u filmu „Gladijator“

Ta svetleća lopta koja se nadvija nad nama na noćnom nebu oduvek je bila izvor fascinacije, zavera, snova i avantura. Priče su se ispredale pod mesečinom i izrastale iz mesečevih stena. Stoji na nebu i podseća nas kako na prošlost, tako i na budućnost. Nebrojeni pisci su gledali gore i videli baze, rakete i gradove, ali ovog puta, jedan um je zamislio raznovrsnije i opasnije lunarno društvo kakvo još nismo imali prilike da upoznamo. Ijan Mekdonald je stvorio jedan Novi Mesec.

„Luna – Mlad mesec“ otpočinje svoju priču dinastijama porodičnih korporacija u nesigurnom primirju dok se nadmeću za dominaciju na Mesecu. Još od prvih dana iskopavanja retkih metala i proizvodnje helijuma-3, pet porodica je izgradilo čitave gradove i društva u kojima je sve predmet pregovora, čak i vazduh koji ljudi dišu. Nespretni pokušaj atentata posejao je seme sumnje, čime je tinjajuće rivalstvo preraslo u otvoreni rat između porodica i kompanija. Ali, još nešto se odvija. Kao što je, izgleda, slučaj sa svime na Mesecu, dešava se još nešto ispod površine. „Luna – Vučji mesec“ se nadovezuje na ekslozivan završetak prethodnog romana i nastavlja istim tempom. Porodicu Korta su raspršili lunarni vetrovi, ali ona nije potpuno izbačena iz igre. U drugom delu trilogije, Ijan Mekdonald obasipa čitaoce kompleksnim mahinacijama lunarnog društva, dok porodica Korta planira svoj povratak i osvetu.

Ijan Mekdonald je autor brojnih romana i kratkih priča. Dobitnik je nagrada Hugo, Nebula, Lokus, „Filip K. Dik“, „Teodor Sterdžon“ i mnogih drugih.

Šta Vam je bila početna inspiracija za trilogiju „Luna“?

Uvek sam voleo priče u seriji „Moonbase“. Sviđa mi se pomisao da izađem napolje pod zvezdano nebo, pogledam u Mesec i na njemu vidim svetla ljudskih naseobina. Priče iz serije „Moonbase“ su davno izašle iz mode, ali pošto se u naučnoj fantastici stvari dešavaju ciklično, postalo mi je jasno da je kucnuo čas da se uradi nešto novo na tu temu. U isto vreme, moja žena je pratila novu verziju serije „Dalas“ (koja je očajna) i ja sam se, kao i svaki pisac, zapitao kako da za književnu inspiraciju uzmem neku porodicu koju napadaju neprijatelji, čiji članovi ratuju između sebe, i da nekako učinim da niko ne može da pobegne. Odgovor: stavi je na Mesec. Te dve ideje su se sudarile i sjedinile.

Društvo na Mesecu je kotao za pretapanje, ili ekspres lonac, raznih kultura, jezika i etničkih identiteta koji se stapaju u besprekornoj interakciji. Kakvo ste istraživanje morali da sprovedete da bi svaki deo društva na Mesecu bio tako detaljno opisan? Jeste li putovali u Brazil, Ganu ili Australiju?

Bio sam u Brazilu, koji me i dalje fascinira kao nacija i kultura. Želeo sam da mesec bude mesto gde se identiteti i kulture susreću, stapaju i formiraju novo društvo koje je pod ogromnim pritiskom života i rada u tako neprijateljskom svetu. Nisam želeo ono što je bilo očekivano – tako da na mesecu ne dominiraju Amerikanci, mada su zastupljeni Kinezi, kroz porodicu Sun, i Rusi – kroz krajnje neobične Voroncove. Želeo sam zapadnoafričko društvo, tako da su Asamoe počeli kao najamni radnici još u ranim danima razvoja Meseca, i vremenom su napredovali i postali jedan od Pet Zmajeva, korporacija koje dominiraju lunarnim društvom. A takođe mi se dopala ideja da Australijanci budu zlikovci.

U knjigama je raskošna i velika plejada likova. Kako sve njih organizujete dok pišete? Imate li ogromnu tablu sa špenadlama i karticama koje povezujete končićima?

Da, koristim Scapple – aplikaciju za umno mapiranje, a dobra je i za porodična stabla. Aeon Timeline – ovu još istražujem. Evernote – ovde možete da ubacujete razne stvari iz izvora na internetu. Pinterest je za vizuelno istraživanje. (Pošto već pitate, pinterest.com/ianneilmcdonald). Ne nosim sa sobom nikakvu beležnicu – praktikujem jednu vrstu darvinizma ideja – ako je ideja dovoljno dobra, zapamtiću je. A sada ionako više ne mogu da pročitam svoj rukopis.



Pročitao sam negde da su inspiracija za strukturu romana „Luna“ bili filmovi serijala „Kum“. Da li je neki od tih filmova poslužio kao inspiracija za vaše likove?

Prilično. Odnos između Rafe i Lukasa u „Luni“ prilično podseća na odnos između zlatnog sina i njegovog pametnijeg mlađeg brata koji zna da može bolje da vodi poslove. Oni su kao Soni i Majkl Korleone, ili Tor i Loki. Ali u mom romanu nema Kuma, već Kumice – Adriane Korte. Naravno, do kraja „Mladog meseca“ sve će se promeniti. I to potpuno i strašno. U nastavku trilogije, biće reči o sakupljanju slomljenih komadića i suštom opstanku.

U drugim romanima pišete o ekonomijama u razvoju. Zašto vas toliko interesuju društva i ekonomije u razvoju?

U njima postoji neka sirova energija i strast koja ih čini odličnim za priču. Tu su svi ljudski poroci – gramzivost, zavist, ambicija, pohota. A tu su i ljudske vrline. Tu je važno ko prednjači, a ko zaostaje. Ekonomije u razvoju prolaze kroz neverovatne promene za kratko vreme – i to je rudnik zlata za pisca. Gde ima promene, ima i njene suprotnosti, i tako dobijate dramu. Ova ekonomija u razvoju se slučajem okolnosti nalazi na Mesecu, ali u njoj su prisutne iste strasti, ambicije, ljubavi i mržnje koje raspiruju priču.

Na koji način ste istraživali naučne aspekte života na Mesecu i kako je to uticalo na vaš proces izgradnje sveta?

Projekat sam počeo još 2012, a od tada su literatura na temu kolonizacije Meseca (a ima je mnogo, naročito na internetu) i naučna istraživanja Meseca evoluirali. Moj problem je to što sam ostao u 2012. Ali nema veze. Neka naučna istraživanja su bila veoma važna za zaplet – lagani gubitak koštane mase i muskulature na lunarnoj gravitaciji uslovili su rok za povratak na Zemlju od dve godine, posle čega bi vas gravitacija Zemlje ubila. To mi je bio bogat izvor za priču. Isto tako, činjenica da ljudska koža slabo propušta gasove i da nećete esplodirati u vakuumu bila mi je inspiracija za scenu trke na početku „Mladog meseca“, dok su neki jednostavni proračuni o terminalnoj brzini na lunarnoj gravitaciji poslužili kao inspiracija za neke od epizoda u sledećim knjigama.

Kroz romane „Luna“ nedvosmisleno je ustanovljeno da ima više načina da se umre na Mesecu. Koji je, po vama, najgori način da se ispusti duša na površini Meseca?

Bilo koja spora smrt. Sve što ima veze sa disanjem i sa shvatanjem da vam je taj udah poslednji. Sve što vam sa sigurnošću daje do znanja da ćete umreti.

Seksualnost na Mesecu je fluidna. Raznovrsna je kao i ljudi koji tamo žive. Da li je to usled života u budućnosti, usled činjenice da se civilizacija razvijala na Mesecu, ili je neka kombinacija ovo dvoje?

U neku ruku, to je nusproizvod pravnog sistema. Na Mesecu ne postoje krivično i građansko pravo, već samo ugovorno pravo. Sve je predmet pregovora, sve je lični ugovor. To se odnosi na brak i seks. Mi posmatramo seksualnost u smislu grupnih identiteta; niko na Mesecu to ne bi razumeo. Važno je koga volite i sa kime želite seksualni odnos (ili ne želite), a ne šta volite. Sve je lično. Na neki način, društvo je krajnje atomizovano, dok je s druge strane to društvo koje je zasnovano na pristanku – o kome se pregovara i koji je zatim ugovorom garantovan.

Četiri resursa su ključna za preživljavanje na Mesecu: vazduh, voda, ugljenik i informacije. Oni su neophodni za život, ali su takođe privatizovani i mogu se koristiti za zastrašivanje i kontrolisanje ljudi. Mislite li da je ovo nešto što bi se moglo desiti i na Zemlji, ili se možda već dešava?

Hteo sam da napravim društvo u kome niko zapravo ništa ne poseduje – sve se, u neku ruku, iznajmljuje. Čak i vazduh koji dišete. To je krajnje zakupničko društvo i svakako da primećujem kako naši ekonomski modeli idu u pravcu zakupništva i udaljavaju se od inovacija i konkurentskog kapitalizma. Čak se i softverske aplikacije i striming servisi sve više zasnivaju na mesečnoj pretplati, a sve manje na direktnoj kupovini i ažuriranju jednom godišnje. U Velikoj Britaniji, zbog neverovatnih spekulacija na tržištu nekretninama, cela generacija ljudi je primorana da zakupljuje svoj stambeni prostor. Zakupništvo je inertno, uspostavlja kontrolu nad ljudima i guši pravu inovativnost, a izgleda da će biti sve gore.

CBS je kupio prava na roman „Luna – Mlad mesec“ sa namerom da naprave televizijsku seriju. Da li se i dalje radi na tome? Možete li sa nama da podelite neke detalje o tome?

Na televiziji se stvari odvijaju ili veoma brzo ili veoma sporo. Ovde se radi o ovom drugom. Ipak, nešto se dešava na tom planu.

„Luna“ je prvobitno zamišljena kao knjiga iz dva dela. Šta vas je navelo da je proširite u trilogiju?

Priča je bila prevelika. Kada bih je završio u drugoj knjizi, „Vučji mesec“ bi imao oko osamsto strana. Jednostavnije mi je bilo da je podelim na dva dela – „Vučji mesec“ i „Rising Moon“. Podela na dva dela je prirodna i obezbeđuje prikladan zaključak romana „Vučji mesec“: nije nikakva narativna giljotina pala na četristotu stranu. Trilogija takođe znači da čitaoci neće morati da čekaju nerazumno dugo da se priča završi.

Možete li nam malo nagovestiti šta nam sledi u trećoj knjizi?

Inspiracija za strukturu knjige je film „Gladijator“. Kao i film, ona počinje borbom, završava se borbom prsa u prsa, licem u lice, iz blizine i lično. Ako ste čitali „Wolfie“, znate kakav taj sukob mora da bude.

Da imate 3D štampač koji može da „odštampa“ bilo kakvu odeću, modom koje decenije biste napunili svoj garderober?

Za muškarce, to su dvadesete, ako govorimo o 20. veku. Ako govorimo o bilo kojem periodu, to bi bila evropska moda iz, cirka, 1798. U takvoj odeći muškarac ne može da izgleda loše.

Osim završne knjige, na kojim još projektima radite?

Uvek planiram još nekoliko knjiga.

Autor: Kris Juri
Izvor: clarkesworldmagazine.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Roberta F. / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia Commons