Laguna - Bukmarker - Grejem Henkok o svesti kao naučnoj misteriji - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Grejem Henkok o svesti kao naučnoj misteriji

Već 30 godina, Grejem Henkok traži odgovore na neizgovorena pitanja o istorijskim misterijama. Drevni simboli na zidovima pećina odveli su ga u mračne džungle, u kojima mu je biljka, zvana lijana duše, otkrila tragove zahvaljujući kojima će rešiti zagonetku svesnosti.

Grejem Henkok je britanski novinar i autor nekoliko svetskih bestselera. Njegove knjige su prodate u više od 7 miliona primeraka širom sveta i prevedene su na 30 različitih jezika. Autor je dve velike televizijske serije „Potraga za izgubljenim civilizacijama“ („Quest for the Lost Civilisation“) i „Potopljena kraljevstva ledenog doba“ („Flooded Kingdoms of the Ice Age“). Henkokova poslednja knjiga „Povratak bogova“, objavljena je u jesen 2015.

„Moje prvo istraživanje o drevnim misterijama opisano je u knjizi 'Znak i pečat'“, izjavio je Grejem Henkok. „Ozbiljno sam počeo time da se bavim 1987, a knjiga je konačno objavljena 1992. Odmah sam se posvetio istraživanju za sledeću knjigu.“

Knjiga „Tragovi bogova: potraga se nastavlja“ objavljena je 1995, i procenjuje se da je prodata u više od 3 miliona primeraka. U knjizi se tvrdi da je u praistoriji postojala, ranije nepoznata, ali izuzetno napredna civilizacija, čiji se tragovi mogu pronaći u antičkim mitovima i megalitskim strukturama. Nakon ove knjige, objavio je još dva bestselera zasnovana na istoj hipotezi, „Čuvari čovečanstva“ iz 1996. i „Ogledalo neba“ iz 1998.

„Tokom 2002, završio sam rad na ogromnom delu pod nazivom 'Underworld', nakon čega sam, za sad, prekinuo rad na istraživanju praistorijskih kultura. Želeo sam da istražim misterije porekla čovečanstva. Među fosilnim ostacima, starim milionima godina, nailazimo na velike raskorake, a većina potiče iz vremena pre pojave civilizacije, što se, po istoričarima, smešta u period pre 5000 godina.“

Henkok je dao sve od sebe da pronađe nešto upravo u ovim prazninama – neki nov način posmatranja, delić ranije zanemarene informacije koja bi mogla da baci novo svetlo na nedovoljno jasno poreklo čoveka i njegovih predaka.
 


„Zašto je jedino čovek – među svim ostalim životinjskim vrstama, jedini koji je razvio ne samo kulturu i verovanje u zagrobni život, već i druge sposobnosti kao što je stvaranje i vrednovanje umetnosti, kao i upotreba i manipulacija simbolima?“

„Pre oko 200.000 godina, čovek je, u anatomskom smislu, dostigao savremenu formu. To znači da se fizički nije razlikovao od savremenog čoveka – i što je ključno, imao je mozak jednak po veličini i složenosti našem.“

Najveća misterija je, međutim, što je po pitanju ponašanja i izgleda mnogo zaostajao u odnosu na modernog čoveka.

„Nije bilo ni naznake kulture, duhovnih verovanja ili samosvesti – niti bilo kakvog interesovanja za simbole. Zapravo, nije bilo ničega po čemu bi se mogli identifikovati sa 'nama'.“

„Iznenadna pojava potpuno razvijene simboličke umetnosti na zidovima pećina, pre oko 40.000 godina, predstavlja nerazrešivu enigmu. To je ogroman kontrast u odnosu na beskrajnu, nemaštovitu, kulturološku pustinju kojom se čovečanstvo naslepo teturalo od momenta kad se podiglo u uspravan položaj.“



U okviru svog istraživanja, Henkok je posetio lokalitete poznate po pećinskoj umetnosti u Španiji, Francuskoj i u drugim evropskim zemljama, kao i udaljena skloništa u stenama u Južnoj Africi. Do svih ovih mesta je teško stići – na svakom je pronašao predstave životinja, ljudi i hibridnih stvorenja, delom zver-delom čovek; terijantropa.

„Zaista se stiče utisak kao da se u ljudskom mozgu upalila lampica. Mozak je sve vreme bio tu, ali to tog trenutka nije bio u upotrebi.“

Čudno je, takođe, što je ova forma umetnosti potpuno savršena od trenutka kad se pojavila. Čini se da ne postoji period učenja i usavršavanja.

„I činjenica da je to propraćeno i drugim veoma značajnim promenama u ljudskom ponašanju – kao što su sofisticiranija oružja i oruđa od kosti i kamena, poboljšane strategije za lov i prvi znakovi duhovnih verovanja.“

Ove podudarnosti su sve što imamo – ali ako posmatramo bihevioralno napredovanje u više pravaca koje se odvija simultano, jasno je da u tome postoje elementi misterije koji nas intrigiraju. Kakva god da je bila ta božanska iskra koja je naše zajedničke pretke podstakla da počnu da slikaju, mora da je izazvala i ostale promene.

Kao što ćemo videti i kasnije tokom razgovora, i danas se iste karakteristike mogu pronaći u umetnosti šamana izolovanih plemenskih zajednica. Isto se odnosi i na lokalitete o kojima je raspravljano u okviru „Bardo metodologije“, kao što su Njugrejndž i Gobekli Tepe.



„Među antropolozima preovlađuje teorija po kojoj su ove čudne sličnosti i zajedničke teme koje povezuju različite sisteme umetnosti posledica činjenice da su svi umetnici radili na predstavi iste stvari. Crtali su ono što su videli u dubokom transu.“

Bez obzira na kulturološke razlike, sva ljudska bića imaju istu sposobnost da zakorače u izmenjeno stanje svesti. Svako ima pristup istom entoptičkom fenomenu – vizuelnom efektu čiji je izvor u samom oku. Izveštaji o identičnim geometrijskim oblicima i stvorenjima kakvi su slikani na zidovima pećina pre 40.000 godina i dalje se svakodnevno pojavljuju, kako iz rituala u džunglama tako i iz istraživanja u naučnim laboratorijama.

Kako su oni bili u stanju da izmene stanje svesti u to vreme?

„Na isti način na koji to ljudi čine danas; zahvaljujući različitim tehnikama, kao što je dugotrajno ritmičko plesanje i saune, ili korišćenjem psihoaktivnih biljaka koje su otkrili tragajući za hranom. Bez obzira na to šta ih je vodilo, čini se da je ishod vrlo sličan; a zatim su sve ovekovečili na zidovima svojih pećinskih svetilišta.

Pre nego što nastavimo da se bavimo izmenjenom stranom svesti, treba da ustanovimo šta tačno podrazumevamo pod svešću.

„Ja ne nudim nikakve činjenice – samo svoje viđenje: život je teatar iskustava. Verujem da je svest nešto u osnovi nefizičko, zapravo jedna od pokretačkih sila čitavog univerzuma.“

Autor poistovećuje svest sa silama kao što je gravitacija ili elektricitet, dodajući da su bile potrebne 4.5 milijarde godina evolucije da bi ljudska svest došla na nivo na kojem je danas.

„Evolucioni biolog Ričard Dokins, i njemu slični, ide toliko daleko da tvrdi da je evolucija dokaz da život nema nikakav transcendentalni smisao. Da ne postoji duh, da svest ne može da preživi fizičku smrt. Ja nisam protiv teorije o evoluciji, to bi bilo besmisleno. To je nepobitna činjenica – ali joj je pripisana prevelika uloga u otkrivanju našeg porekla.“



Henkok smatra da Dokins pripada struji tvrdokornih akademskih ateista koji apsolutno sve svodi na materiju. „Oni tvrde“, kaže Henkok, „da mi nismo ništa drugo do meso sa slučajnim epifenomenima moždane aktivnosti“.

„Nijedan pošten naučnik na svetu ne može da porekne činjenicu da je svest jedna od najvećih naučnih misterija, i da nismo sigurni kako funkconiše. U sve je nesumnjivo uključen mozak, ali na koji način – to ne znamo. Moguće je da su u pravu, da mozak proizvodi svest na način na koji generator proizvodi struju.“

Ako se držite tog shvatanja, onda ćete bez sumnje doći do zaključka da smrt znači apsolutni kraj. Kada transmiter prestane da radi, znakovi svesti nestaju.

„Ali jednako je moguće – i ništa iz neurologije ne isključuje tu mogućnost, da je odnos između svesti i mozga sličniji odnosu između signala i antene. Ukoliko je televizor pokvaren, emitovanje će se nastaviti bez obzira na to da li će biti prikazano ili ne.“

Ali zar oštećenje mozga ne ugrožava svest?

„To je istina, ali to ne dokazuje da upravo ti delovi mozga proizvode relevantne aspekte svesti. Ako biste razbili jednu stranu vašeg televizora – slika bi se verovatno izobličila ili nestala, ali signal bi i dalje bio prisutan.“

Ovo je srž svih spiritualističkih tradicija; naše duše su besmrtne, mi se na kratko ispoljimo u telesnom obličju kako bismo učili, sazrevali i razvijali se.

„Ako želimo da razotkrijemo misterije prolaznosti – ovi materijalisti, naučnici redukcionističke orijentacije su poslednja adresa na koju treba da se obratimo. Oni ovoj raspravi ne mogu značajno da doprinesu.“

Umesto toga, Henkok sugeriše da savet treba tražiti od drevnih Egipćana; kulture koja je, tokom 3 hiljade godina, svoje najbolje umove upošljavala da reše zagonetku smrtnosti. Bili su posvećeni učenju kako da na najbolji način iskoriste život pripremajući se za smrt, što je podrazumevalo i merenje težine nečijeg srca na Ozirisovoj vagi.



„Ono što Dokins ne uzima u obzir jeste mogućnost da je 'duhovni svet' ‒ poslužimo se tom formulacijom u nedostatku bolje ‒ iskoristio evoluciju kako bi proizveo fizička stvorenja u kojima svest može da se ispolji i izrazi.“

Grejem veruje da um generiše materiju, da su fizički svet i bića koja ga nastanjuju samo projekcija primordijalne svesnosti. Kao što se kaže u mnogim predanjima drevnih mudraca: što je na površini to je i ispod površine.

„Prema ovim tradicijama, životni ciklus predstavlja najtemeljnije putovanje sačinjeno od iskustava i otkrića. Mi hodamo tim stazama kako bismo naučili lekcije koje jedino mi sami možemo da naučimo. Za nas je uvek dobro da se setimo da nam je pružena dragocena prilika, samim tim što smo na ovaj materijalni, uzročno-posledično ustrojen svet, došli kao ljudska bića.“

Umesto da smo se ispoljili u formi planktona, što bi nas prilično omelo u meditiranju o misterijama bivstvovanja u morskim dubinama.

„Uz nas je čitava biosfera da nas podrži. Četiri milijarde godina evolucije na Zemlji, dovele su nas do stupnja na kojem umemo da razlikujemo dobro od zla, tamu od svetlosti, ljubav od straha – i samim tim možemo da pravimo svesne izbore koji će uticati na nas, ali i na druge na mnogo nivoa.“

Postoji mnogo načina da se izazove stanje izmenjene svesti. Bušmani iz južne Afrike to postižu nakon dugotrajnog plesanja i udaranja ritma, amazonska plemena prave opekotine na sopstvenim telima po kojima razmazuju žablji otrov, a hrišćani ispijaju simboličku krv svog Spasitelja. Sekularno orijentisani zapadnjaci se najčešće okreću kofeinu, nikotinu i alkoholu.

„U svojim dvadesetim godinama probao sam LSD i doživeo fantastičnu, uzbudljivu, stimulativnu, dvanaestočasovnu šetnju paralelnom stvarnošću. Kada se moja normalna, svakodnevna svest vratila – to se dogodilo vrlo naglo. Tek kad sam zašao u pedesete godine i upustio se u istraživanje o natprirodnim pojavama (za istoimenu knjigu), odlučio sam da nastavim istragu u tom pravcu. Kao pisac, oduvek sam verovao da kada istražujem neku temu, to moram da učinim lično. Moram da se unesem u priču.“

Mogu li da znam šta je vaša supruga rekla kada ste je obavestili da nameravate da konzumirate halucinogene droge?

„Objasnio sam da ne mogu da napišem autentičnu knjigu ako to ne uradim. Santa je odmah shvatila suštinu i spremno rekla: 'Onda, samo napred'.“

Ovo je način ponašanja po kojem je autor poznat: u okviru istraživanja za knjigu „Underworld“, autor i njegova supruga i fotograf, Santa Fajija su dobili ronilačke licence, a zatim ronili na ekstremno opasnim mestima kako bi proučavali potopljene objekte. Sada su se obavezali za plovidbu mnogo opasnijim vodama.



„Probao sam ajavasku (ayahuasca) sa šamanima iz Amazonije i eksperimentisao sam sa DMT-om, raznim gljivama, kao i sa afričkom drogom koja izaziva vizije poznatom pod imenom iboga.“

Iboga je biljka 'koja ljudima omogućava da vide mrtve' – tvrdnja koju Grejem može da potvrdi. Ova višegodišnja žbunasta biljka potiče iz centralne Afrike, a posebno je poštovana kao osnova bwiti religije u pojedinim afričkim plemenima.

Pokazala se, takođe, kao vrlo delotvorna u lečenju heroinske zavisnosti, jer u potpunosti resetuje receptore u mozgu reaktivne na opijate što olakšava period odvikavanja od narkotika.

Neobična iskustva koja je doživeo učvrstila su ga u uverenju da su antropolozi bili u pravu. U najzabačenijim, najgušćim krajevima prašume, opijen njenim nektarom, prepoznao je oblike i obrasce sa pećinskih zidova.

„Sigurno je otkriće psihodeličnih biljaka – zaslužno za postizanje ovakvog stanja svesti, dovelo do inspiracije za drevnu umetnost na stenama širom sveta.“

Grejem tvrdi da je temeljno ispitivanje ovakvih iskustava ono čemu treba da se okrenemo, ukoliko želimo da otkrijemo poreklo duhovnih ideja koje su okupirale naše pretke.

„Ovo je tačka na kojoj se moje mišljenje razilazi od zvanične verzije. Smatram da je apsolutna besmislica celokupnu inspiraciju za nastanak humanoidne umetnosti svoditi na optičku iluziju izazvanu pražnjenjem sinapsi u mozgu – odnosno, 'halucinacije'.”

Kao što je za njega i očekivano, Grejem je izabrao da se ne zadovolji zvaničnom verzijom. On odbija da prihvati da je inspiracija za pećinsku umetnost i kasniji nastanak religije posledica isključivo promene u moždanoj hemiji.

„Ne mirim se sa tim da su najranija duhovna iskustva čovečanstva svedena na običan epifenomen u biološkom razvoju, čime je nešto uzvišeno učinjeno smešnim. Nema tog naučnika koji može da tvrdi da ima takvo saznanje, niti da je makar blizu da do toga dođe. Šamani širom sveta imaju više znanja – mnogo više nego što nauka zna o tome. Prema tome, ako smo pametni, slušaćemo šta o tome šamani imaju da kažu.“

U akademskim krugovima, kaže autor, nema ni prostora ni potrebe za natprirodnim. Nema mesta za bilo šta sa 'onog sveta', kao ni za mogućnost da postoje inteligentna netelesna bića.

„Moje lično ubeđenje je da natprirodne sile i duhovna, netelesna bića postoje. Da ljudska svest u određenim posebnim okolnostima može biti oslobođena od tela, što joj omogućava interakciju, a možda i učenje od takvih bića.“

To je nešto sa čime su ga druželjubivi predstavnici iz Amazonije, Evrope i Afrike suočili; shvatanjem da su duhovni svet i njegovi stanovnici onoliko stvarni koliko to sama definicija reči 'stvaran' dozvoljava.

„Da li je moguće da su nas upravo oni uveli u konačno rađanje naše humanosti?“

„Možda je evolucija čoveka nešto više od slepog, besmislenog, prirodnog procesa kakav je opisao Čarls Darvin. Možda je reč o nečemu mnogo svrhovitijem i inteligentnijem nego što sada možemo i da zamislimo.“

„Ukoliko želimo da se izborimo sa problemima u fizičkom svetu, onda ne možemo da ignorišemo duhovni svet. Postoje veoma snažne sile koje se infiltriraju u naša društva, ograničavajući naše umove, kako ne bismo bili uspešni u ovoj misiji.

I zaista, veliki mističar Vilijam Blejk je bio u pravu kada je napisao:

„Ukoliko su vrata percepcije čista, čoveku će se sve prikazati onakvo kakvo jeste, Beskonačno. Čovek se zatvorio, dok ne bude video čitav svet kroz uske pukotine svoje pećine.“

Autor: Niklas Goranson
Izvor: bardomethodology.com
Prevod : Maja Horvat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
25.12.2024.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
25.12.2024.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći treće izdanje romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Nakon Angorske bitke 1402. g...
više
strastveni i očaravajući ljubavni triler moć žene nataše turkalj u prodaji od 26 decembra laguna knjige Strastveni i očaravajući ljubavni triler: „Moć žene“ Nataše Turkalj u prodaji od 26. decembra
25.12.2024.
Ko izlazi kao pobednik u sukobu osećanja i obaveza? Saznaćete čitajući „Moć žene“ Nataše Turkalj, zanimljivu, erotsku i tajnovitu ljubavnu priču, prepunu strasti. Helena je uspešna policijska inspe...
više
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.