Džesika Stojadinović Stoya: Ja samo pišem o svom životu

Džesika Stojadinović Stoya slavu je stekla u industriji za odrasle, a našem podneblju bila je posebno interesantna zbog svog porekla. Uostalom, njeno umetničko ime je omaž njenoj baki. Poslednju deceniju razvija talenat za pisanje, a njeni tekstovi objavljivani su u brojnim poznatim publikacijama. Njena pisanja na kraju se objavljuju kao knjiga eseja, a šest godina nakon što se njena zbirka prvi put završila na policama u Americi, „Filozofija, mačkice i pornići“ konačno dobija srpski prevod i nalazi svoj put u knjižarama i domovima širom Srbije.



Iako je slavu stekla u filmovima za odrasle, Džesika je pokazala svetu da i te kako razmišlja o umetnosti, filozofiji, religiji, i naravno, seksualnosti, i svoja razmatranja pretočila je u moćne eseje. Kao i pojedine zvezde u industriji za odrasle pre nje, Stoya je svojim radom van njene „primarne“ karijere humanizovala seks radnike i radnice, i fokus sa telesnosti prebacila na umno.

„Bitno mi je što je knjiga izašla u Srbiji“

Džesika pokušava da izda knjigu „Filozofija, mačkice i pornići“ u Srbiji još 2018. godine, kada je knjiga inicijalno izašla, ali to jako sporo išlo.

„Bilo mi je jako bitno da imam prevod na srpskom jeziku, jer knjiga priča o Srbiji i dešava se u Srbiji, i istog minuta kad je izašla knjiga, ljudi iz Srbije su me pitali kada će biti dostupna ovde. Inicijalni izdavač je štampao knjigu na španskom i ruskom, i mislila sam, nije to toliko loše, ali zaista bih želela da bude na srpskom“, navela je Džesika na početku razgovora za Blic i napomenula da je na kraju sama krenula u tu, kako ističe, jako bitnu misiju.

Njena prijateljica je prevela knjigu kao vežbu za engleski, dakle, jedan problem je rešila, a onda nije znala kako da stupi u kontakt sa bilo kim iz sveta izdavaštva. Ali kad se preselila u Beograd, nakon jedne šetnje ju je dočekala poruka od jedne žene na Instagramu: „Hej, videla sam te u šetnji, gde je srpska verzija knjige?“ To je bila jedna od urednica u Laguni. Da je nisam upoznala, i dalje bih tražila izdavača, i dalje bih radila na tome da se to desi. Dakle, pravo vreme je bilo što pre, samo što je bilo potrebno šest godina. Ali jako sam tvrdoglava, čujem da je to genetski (smeh), rekla je Stoya.

„Slučajno sam uradila nešto bitno“

Misli da nije uradila ništa neobično napisavši ovu knjigu. Podsetila nas je da postoje brojne zvezde u industriji zabave za odrasle koje su izgradile značajne karijere van te industrije, i kako „istorija uvek prekida kontinutitet“.

„Slučajno sam uradila nešto bitno, ono što su drugi ljudi iz ove industrije radili u prethodnim generacijama. Ali istorija se uvek prekida. Postojala je Eni Sprinkl, osamdesetih i početkom devedesetih, ona je nastupala u i mejnstrim filmovima za odrasle, i onda je postala umetnica i performans umetnica i radi sjajne one woman shows, vrlo intimno i lično. Ona je vrlo cenjena zbog svoje umetnosti i bila mi je veoma inspirativna. Sve što ja radim ona je radila prva što se tiče humanizacije radnika u ovoj industriji“, rekla je Džesika i dodala:

„Laska mi kad mi kažu da sam uradila nešto bitno, i verujem da je to istina, ali sa druge strane ja samo pišem o svom životu. Izgleda je to vrlo radikalan potez.“

Pre nego što su mediji kontaktirali s njom da bi pričali o njenom pisanju, fokus svakog intervjua bio je na njenim filmovima. Shvatila je, kaže, da joj postavljaju „previše invazivna pitanja“ i da to nije način na koji želi da priča o svom životu. Zbog toga je odlučila da preuzme stvari u svoje ruke i ima kontrolu kako će se o njoj govoriti.

„Na konferencijama industrije zabave za odrasle svakih 15 minuta se danima smenjuju novinari koji te pitaju: ‘Koliko su razočarani tvoji roditelji?’, ‘Šta nije u redu sa tobom da se baviš tim poslom?’... Pristup ovoj industriji bio je drugačiji nego danas. Pomislila sam, čekaj, kad pišem, mogu da kažem sve što hoću. Odgovoriću na pitanja koja mi niko ne postavlja, a na koja želim da dam odgovore.“

„Sada i ovim zvezdama daju da pišu?!“

Stoya u svojoj knjizi piše, pa, o doslovno svemu. O slomljenim srcima, velikim penisima, bitnim knjigama i toplim dušama, vibrirajućim gradovima i malim željama. U svojim redovima je ranjiva i duhovita; priznaje da najviše voli da sa publikom deli slatke anegdote.

„Mogu da budu i smešne i sumorne, jer šta ćeš drugo raditi osim da se smeješ kada je sve užasno? Smejanje je moj veliki motivator, svaki terapeut kog sam imala kaže da je smeh najbolji mehanizam – tako da se osećaš bolje, i sigurnije. Moraš da nađeš način da se smeješ svemu. Znam kada se nešto grozno desi, i kada lupam fore na koje se drugi smeju, to znači da sam prevazišla to što me je mučilo“, objasnila nam je Stojadinovićeva.

Kako često govori o svojim iskustvima sa drugim ljudima, sigurno postoji mogućnost da joj se neko javi nakon što je pročitao nekoliko redova o sebi u esejima. Ali Stoya je razmišljala unapred.

„Moj proces je da, ako je neko spomenut imenom ili ako može da se prepozna, pošaljem toj osobi tekst , prvo i pitam – ovo je moje sećanje, ovako ja pamtim taj događaj, da li osećaš previše izloženo? Da li se nečega pogrešno sećam, pa da razgovaramo o tome. Jako sam temeljna. Kad objaviš nešto o nekome onlajn, biće u onlajn prostoru mnogo vremena i može da im bude neprijatno, tako da uvek proverim da li nekome nešto smeta. Kao, ’zabavljali smo se i opisujem tvoj penis, i svi tvoji prijatelji će znati kako on izgleda, da li je to ok?’“, objasnila nam je.

I dalje, otkriva, postoje ljudi koji ne mogu da je shvate ozbiljno. Stoya smatra da joj je bilo teško da izgradi neku vrstu ugleda u sferi koja nije u industriji zabave za odrasle:

„Kada mi je Njujork tajms objavio prvi tekst, bilo je ljudi koji su rekli da je to kraj Tajmsa. ’Sada dozvoljavaju i ovakvim zvezdama da pišu, mrtvi su za mene’, rekli su. Bilo je vrlo melodramatično. Ljudi takođe misle da previše pričam o fizikalnosti, kažu da su moji tekstovi masturbatorski, da knjiga previše otkriva šta se dešava u ovoj industriji, ali to komentarisanje mora da se desi ako kreirate nešto što će drugi ljudi videti, svi će imati neko mišljenje.“

„Ja pripadam Beogradu“

Stoya godinama posećuje Beograd u koji se konačno seli 2022. godine. Planirala je da dođe u našu prestonicu tek kad ode u penziju, međutim, pandemija je ubrzala sve te planove.

„Moj tadašnji dečko je živeo ovde, rekla sam mu da treba da uđem u avion jer će nastati opšta frka na svetskom nivou i želela bih da budem u Beogradu. Sutradan su zatvorili granice i odlepila sam. Onda sam shvatila da želim da budem negde gde će mi prijati. Neke stvari koje su bile nepodnošljive na Zapadu, poput selebriti kulture i načina na koji se muškarci ponašaju na ulici... Zašto da čekam 60. godinu? Sada kad pogledam unazad, može se reći da sam pošizela na vrlo haotičnu situaciju i samo sam odlučila da izmestim ceo svoj svet. Ali srećna sam zbog svog izbora“, kaže Stoya i dodaje da ne planira da se seli neko vreme, jer su se njene mačke istraumirale tokom letenja avionom.

U jednom od svojih eseja pita se „Beograde, da li ćeš ikada biti moj?“, a sada ima i odgovor na to.

„Osećam da ja pripadam Beogradu, što mu dođe isto. Njujork je grad kom uzmeš komadić, a Beograd je grad u kom postaneš sastavni deo potoka, Njujork je glasan, a Beograd nije haotičan, ali postoji više pokreta u njemu“, zaključila je Džesika Stojadinović Stoya za Blic.

Autor: Sanja Dojkić
Izvor: Blic