U četvrtak 13. aprila, u svečanoj sali Udruženja književnih prevodilaca Srbije u Francuskoj 7, održana je svečanost uručenja nagrade iz fonda „Dr Jovan Maksimović“, koja se dodeljuje za najbolji književni prevod sa ruskog jezika u protekle dve godine. Nagrada za 2015. i 2016. godinu pripala je Dejanu Mihailoviću za prevod romana „Samoubistvo“ Marka Aldanova („Laguna“, 2015).
U izveštaju žirija (Mirjana Grbić, Sonja Bojić i Zorislav Paunković, predsednik) navodi se da se u konkurenciji našlo više od 40 knjiga, od čega je 8 ušlo u uži izbor. Predsednik žirija Zorislav Paunković je u obrazloženju odluke, između ostalog, rekao da „Dejan Mihailović dugi niz godina deluje na polju prevođenja ruske književnosti, doprinoseći popularizaciji više vrlo značajnih ruskih autora, kao što su Varlam Šalamov (’Priče sa Кolime’), Danil Harms, Ivan Bunjin, Sergej Dovlatov, Boris Akunjin. Često je njegova delatnost imala pionirski karakter. Takođe, preveo je i za nas važna stručna dela na polju humanistike (G. N. Trubecki, O. L. Кirilova, M. S. Gorbačov). Кasni roman majstora ruske proze Mihailović je preveo sigurnom rukom iskusnog prevodioca. Sačuvao je čistoću i tečnost stila izvornika. Odgovorio je svim zahtevima koje postavlja prevod ovog dela, pre svega dubinu i širinu slike, pa se čitaoci s punim poverenjem mogu prepustiti čitanju.“
Prisutne je pozdravio predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije Miloš Konstantinović, a publici su se obratili i naslednici dr Jovana Maksimovića Rajko Maksimović i Milan Kosanović. Na kraju se dobitnik ovogodišnjeg priznanja zahvalio na priznanju žiriju, Udruženju književnih prevodilaca, svom izdavaču „Laguni“ i predstavnicima porodice Maksimović, ističući da se „sa mnogo razloga nagrade za prevod dodeljuju se ne samo za uspelo transponovanje dela s jednog na drugi jezik, nego za izbor pisca i značaj njegovog stvaralaštva. Utoliko više, velika je čast i privilegija naći se u društvu takvih naših prevodilaca i rusista kakvi su bili Milica Nikolić, Petar Vujčić, Milivoje Jovanović, Mila Stojnić, Nana Bogdanović, Pavle Ivić, koji su bili prvi laureati ove nagrade.“
Mark Aldanov (1886–1957) napisao je 16 istorijskih romana i spada među najbolje stiliste u ruskoj književnosti XX veka. Gotovo ceo život proveo je u emigraciji, najpre u Francuskoj posle boljševičke revolucije 1917, a onda u SAD posle nacističke ekspanzije u Evropi. Poreklom iz ugledne jevrejske porodice Landau (Aldanov je akronim njegovog prezimena), pravnik i hemičar po struci, posle Oktobarske revolucije izabrao je izbegličku sudbinu zbog svojih uverenja. Otud njegova opsednutost fenomenom revolucije, koliko francuske u romanu „Deveti termidor“, toliko i Oktobarske u istoimenoj trilogiji i u svom testamentarnom romanu „Samoubistvo“. Ovaj ruski Tolstoj XX veka revoluciju je učinio velikom temom i razobličavao je kao kukavičje jaje Njegovog Veličanstva Slučaja, kao destruktivan oblik ljudske borbe za socijalnu pravdu. Aldanov je u svojoj domovini ponovo otkriven i priznat tek krajem prošlog veka, Ivan Bunjin ga je više puta predlagao za Nobelovu nagradu.