Laguna - Bukmarker - Darknet: Najmračnija strana ljudske prirode - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Darknet: Najmračnija strana ljudske prirode

Ogromna većina ljudi koristi internet na dosta predvidljiv način. Otvaraju Facebook ili Twitter, gledaju video klipove na You Tube, prate nekoliko blogova i nekoliko njuz portala… I to je to. Naziv za ovaj deo interneta je surface web, iliti površinski internet. Međutim, ovaj deo interneta čini samo 0,03% ukupnog sadržaja dosputnog na internetu.

Darknet je priča o onoj najtamnijoj i najgoroj strani ljudske pirode.

Deep web je pojam koji obuhvata taj daleko veći deo interneta kojeg Google i ostali pretraživači ne indeksiraju. Dakle, na internetu ima mnogo toga više nego što vam Google može prikazati. Naravno, ovo nije greška Google-a i sličnih servisa. Indeksiranje interneta zahteva ogromnu količinu resursa, koje čak ni jedna od najjačih tehnoloških kompanija kao što je Google, nije u mogućnosti obezbediti. Naravno, najveći deo sadržaja na Deep Webu je potpuno legalan. To su recimo one vaše Faceebok objave podešene tako da budu skrivene, komentari samo prijavljenih članova na forumima, bilioni gigabajta raznih dokumenata… Većina toga je posve beskorisno i banalno. Ali, postoji jedna količina sadržaja na Deep Webu koji služi za promociju ili distribuciju ilegalnih i nezakonitih aktivnosti. Ime svega toga je Dark Web ili Darknet. I upravo se ova, istoimena knjiga Džejmija Bartleta, bavi tim najopasnijim i najmračnijim delovima interneta.

Džejmi Bartlet je britanski novinar, teh-bloger i direktor Centra za analizu društvenih medija. Svoje članke objavljivao je i u Gardijanu, Telegrafu, Sandi Tajmsu… Ova knjiga je plod njegovog istraživanja koje traje duže od jedne decenije.

Bartlet prilazi temi sasvim studiozno. On nam u potpunosti otkriva jedan skriveni i mračni svet, o čijem smo postojanju samo u naznakama mogli čuti, a čijeg načina funkcionisanja nismo mogli biti svesni. Bartlet kreće od početka. Od samih početaka  Arpaneta – računarske mreže s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina, koja je bila preteča interneta kakvog ga danas znamo.

Počeci Darkneta sežu u kraj osamdesetih i prvu polovinu devedesetih godina. A razlozi za njegov nastanak su krajnje opravdani i smisleni. Internet je tada, kao što je to i danas ovaj površinski internet na kojem mi boravimo, podložan velikoj kontroli i cenzuri od strane vlasti. Slučajevi Wikiliks i Snouden nam to najbolje potvrđuju. Darknet je nastao kao ideja nekoliko slobodarski nastrojenih programera, koji su želeli da boravak običnog čoveka na internetu učine anonimnim. I danas, naravno, postoji mnogo kriptovanih sajtova i softvera koji su svojom borbom protiv totalitarnih režima, kao i svojim društvenim angažovanjem – istinski u službi onim izvornim i čistim principima demokratije. Bartlet se osvrće i na to. Međutim, veći deo Darkneta je, baš kao što mu i ime kaže, istinski mračan i opasan. Veći deo ove knjige upravo otkriva taj internet.

Najveći deo saobraćaja na Darknetu odvija se uz pomoć čuvenog brouzera za koji ste veravotno čuli – TorTor omogućuje anoniman boravak na internetu, ne otkriva korisnikovu IP adresu. Naravno, ovo samo po sebi ne mora biti ništa loše, već nešto što u punom smislu omogućuje zaštitu privatnosti, koja nam je često uskraćena kada smo na površinskom webu. Ali, takođe, to može biti i golemi podstrek za zloupotrebu.

Mračni svet kroz koji nas Bartlet vodi u svojoj knjizi je svet ilegalnog tržišta droge, svet prevaranata, lopova, prostitutki, manijaka, čudaka, plaćenih ubica, pedofila… Svet u kojem cvetaju pornografija, kriminal i najniži mogući porivi.  Svet sajber kriminala. Autor je istražio najzloglasnije kriptovane sajtove sa Darkneta, kao što su recimo Silk Road, gde možete kupiti najčistiji kokain i heroin. Ili mračne i dobro skrivene forume gde možete gledati nastrane pornografske ili pedofilske video klipove, gde se sastaju samoubice koji na suicid podstiču jedni druge, gde čak možete naručiti i ubistvo neke osobe… Policiji je veoma teško da uđe u trag ovakvim sajtovima i korisnicima, jer je njihov boravak na internetu dobro kriptovan, sakriven. Bartlet je čak uspeo i uživo da stupi kontakt i intervjuiše neke pripadnike te mračne onlajn zajednice.

Slika mračne strane interneta je zaista surova i obeshrabrujuća. Ali, zanimljivo je da je sam autor na kraju protiv bilo kakve cenzure. Policija i kad sruši neki sajt ili forum sa Darkneta, sutra se pet novih sličnih pojave. Bartlet nas na veoma otrežnjujuć način upozorava da nije problem u tamnoj strani interneta – problem je u našoj tamnoj strani. Darknet je priča o onoj najtamnijoj i najgoroj strani ljudske pirode.

Autor: Vladimir Vujinović
Izvor: sledecadobraknjiga.com


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
25.12.2024.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
25.12.2024.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći treće izdanje romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Nakon Angorske bitke 1402. g...
više
strastveni i očaravajući ljubavni triler moć žene nataše turkalj u prodaji od 26 decembra laguna knjige Strastveni i očaravajući ljubavni triler: „Moć žene“ Nataše Turkalj u prodaji od 26. decembra
25.12.2024.
Ko izlazi kao pobednik u sukobu osećanja i obaveza? Saznaćete čitajući „Moć žene“ Nataše Turkalj, zanimljivu, erotsku i tajnovitu ljubavnu priču, prepunu strasti. Helena je uspešna policijska inspe...
više
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.