Dajte odlične knjige dobrim ljudima

 
Ukoliko ste ljubitelj knjiga poput mene, nema vam pomoći, jer svoju strast prema njima izražavate kad god vam se ukaže prilika za to. Moja pasija se ogleda u tome što neprekidno preporučujem nove romane, polemišem o ekranizaciji knjiga, prenosim vesti u vezi sa piscima ili delim knjige onima koji bi želeli da ih imaju u svom posedu. Kada mi prijatelji dođu u posetu, bez obzira na to da li dolaze na večeru, igru, kuvanje ili samo na kratku kafu, niko ne ode kući bez knjige ‒ jedne ili gomile njih. To je navika koju sam usvojila pre nekoliko godina, i to je nešto što je promenilo način na koji sagledavam čitanje uopšte.
 
Za mnoge knjigoljupce i bibliofile pomisao na pozajmljivanje, a kamoli na davanje knjiga, ravno je prolasku kroz novi krug pakla. Kao čitaoci, vezujemo se za lepe tvrdo koričene i drage broširane knjige, i ne postoji ništa u čemu više uživamo od gledanja naše police, ispunjene pročitanim i nepročitanim naslovima. Za nas su knjige nešto više od mastila, papira i poveza. One su avantura i inspiracija, misterija i romansa, ohrabrivanje i empatija. One su karte iz ovog sveta ka nekom drugom.
 
Ali kao što mi bibliofili mrzimo pozajmljivanje, davanje, gubljenje ili oštećenje knjiga iz naših ličnih biblioteka, tako podjednako volimo da širimo svoju strast za čitanjem. Koji je najbolji način da to iskažete? Dajte odlične knjige dobrim ljudima.
 
Oduvek sam volela da sakupljam knjige, a kada sam otišla na studije, ponela sam više kutija knjiga nego odeće, iz bojazni da će neko iz porodice uzeti, ili još gore – baciti neku meni dragu knjigu. Kako je vreme prolazilo, kutije sa početka studija su se toliko umnožile da su postale moj veliki posed koji me je pratio kada sam se preselila u Njujork i započela svoju karijeru u izdavaštvu. Ali već posle nekoliko nedelja rada u izdavaštvu, iznenada i bez upozorenja, moja kolekcija se umnogostručila do opasnih razmera. Od knjiga koje sam dobila od šefa, do knjiga dobijenih od partnera, ubrzo sam uvidela da su mnoge knjige zauzele mesto na kuhinjskom stolu i noćnom stočiću, kao i na policama u kupatilu i na podu dnevne sobe.
 
Od gledanja nezaboravne scene u crtanom filmu „Lepotica i zver“, oduvek sam maštala o tome da posedujem ogromnu biblioteku, ali stvarnost me je osvestila da je, umesto slatkog sna, oko mene ogroman, neuredan i strašan košmar. Moje knjige, ili neke od njih, moraće da idu iz mog doma. Ali kuda?



Poput velikog broja ljudi koji imaju previše primeraka iste stvari, odlučila sam da prođem kroz svoju ličnu biblioteku i izbacim knjige za koje sam smatrala da mi nisu potrebne, ili knjige koje ne volim. Prvo sam ih donirala. A onda sam shvatila da bi bilo još bolje da poklanjam knjige dragim ljudima.
 
To je počelo kada je jedna moja prijateljica svratila na piće nakon posla. Razgovarale smo, I iznenada me je nešto u razgovoru navelo da pomislim na knjigu koja se nalazila na mom noćnom stočiću. Odmah sam ustala i uzela je da bih joj je pokazala i, kad sam videla da je zainteresovana, nagovorila sam je da je ponese kući i pročita. Bila je oduševljena. Nedelju dana kasnije, nakon što je pričitala knjigu, rekla mi je da je to najbolja knjiga koju je pročitala za čitavu godinu dana, i zamolila me je da joj još nešto preporučim.
 
Poklanjanje knjiga je vrlo brzo postalo tradicija koje nisam mogla da se oslobodim, i gosti su počeli da očekuju knjige – kad god bi neko svratio u moj dom.
 
Ponekad dok čitam novu knjigu, već posle prvog poglavlja znam kome bih mogla da je poklonim. Nešto u vezi sa likom iz knjige podseća me na prijatelja, ili je zaplet zanimljiv za diskusiju koju sam imala sa jednom od svojih sestara, i jednostavno znam da će to ceniti.
 
Bez obzira na to koliko volim knjige, mislim da još više volim da ih delim.



Kada nekom poklonite knjigu, isto je kao da ste mu poklonili delić svoje duše. Iako je niste napisali, ali čitanjem i proživljavanjem stranica knjiga postaje deo vas. Poklanjanje je, na neki način, i davanje dela sebe.
 
Knjige imaju moć da učine mnogo toga. One mogu zabaviti i obrazovati. Mogu nas mogu osnažiti i učiniti empatičnim. Mogu nam proširiti vidike, hraniti srce i uvećati maštu. Knjige mogu odvesti ljude iz sopstvenog života i pružiti im priliku da se sažive sa nekim fiktivnim junakom. Kada nekome date knjigu, to je gest kojim najbolje možete pružiti svet na dlanu. Srećom po mene, i dalje imam mnogo svetova koje mogu pokloniti.
 
Izvor: bustle.com