Da li je profesionalnim naratorima audio-knjiga odzvonilo?

Kompanija Epl je nedavno, bez mnogo pompe, lansirala katalog audio-knjiga koje, umesto ljudskog, čita glas veštačke inteligencije. Ovaj potez, po mišljenju mnogih, označava početak kraja za profesionalne naratore angažovane u ovoj grani izdavačke industrije. Nova strategija tumači se kao pokušaj kompanije da se što bolje pozicionira na sve unosnijem tržištu audio-knjiga, zbog čega će se u narednom periodu verovatno ponovo naći pod lupom institucija zaduženih za prevenciju nekonkurentnog poslovanja.

Popularnost audio-knjiga već nekoliko godina premašuje sva očekivanja, a tehnološke kompanije poput Epla čine sve što je u njihovoj moći kako bi učvrstile svoj položaj u ovom brzo rastućem sektoru. Prodaja je prošle godine u svetu porasla za 25%, čime se ukupan prihod izdavača popeo na više od 1,5 milijardi dolara. Industrijski insajderi predviđaju da će do 2030. godine globalno tržište audio-knjiga vredeti više od 35 milijardi dolara.

Lansiranje projekta prvobitno je bilo planirano za sredinu novembra 2022, ali je Epl bio primoran da ga odloži zbog tamnog oblaka koji se nadvio nad tehnološkim sektorom nakon masovnih otpuštanja u kompaniji Meta i haosa koji je izazvalo preuzimanje Tvitera od strane Ilona Maska.

Situacija se u međuvremenu donekle stabilizovala, pa se od 1. januara ove godine svi zainteresovani mogu upoznati sa sadržajem novog audio-kataloga tako što će na Eplovoj aplikaciji Apple Books u polje za pretragu ukucati „AI narration“. U opisu svake knjige sa spiska nalazi se obaveštenje na naraciju vrši „digitalni glas generisan po uzoru na ljudski“.

Epl je tokom prošle godine ponudio saradnju velikom broju nezavisnih izdavača na severnoameričkom kontinentu, ali neke izdavačke kuće su odbile da učestvuju u projektu.

Piscima je saopšteno da će Epl – čije ime nije pominjano u pregovorima o primeni nove tehnologije – preuzeti na sebe troškove proizvodnje i da će svakom autoru biti isplaćivane tantijeme od prodaje knjiga.

Od učesnika u projektu bilo je zahtevano da potpišu ugovore o tajnosti podataka, što je uobičajena pojava u tehnološkoj industriji, ali u isti mah i odraz politike tajnosti zbog koje se kompanija više puta našla na meti istražnih organa.

Eplov projekat će, po svemu sudeći, dovesti do značajne promene u stavu koji tehnološki giganti imaju prema budućnosti audio-knjiga. Većina izdavača, autora i književnih agenata je u svojim izjavama za Gardijan podvukla da bi nova strategija, ukoliko se pokaže kao uspešna, mogla da ima ozbiljne posledice po tržište.

Bilo je, naravno, i skeptika.

„Profesionalni narator unosi jednu potpuno novu umetničku dimenziju u proces stvaranja audio-knjige, a mi tome pridajemo veliki značaj. On svojim glasom kreira iskustvo koje se u popriličnoj meri razlikuje od čitanja obične štampane knjige, a time ova forma dobija na vrednosti“, izjavio je Dejvid Keron, koproducent koji radi za najvećeg kanadskog izdavača audio-knjiga. „Kada imate sjajnu knjigu i talentovanog naratora, krajnji proizvod je nešto zaista posebno. U to vredi ulagati.“

Nekoliko dana pre lansiranja projekta kanadska književna agentkinja Karli Voters je u razgovoru sa našim novinarom objasnila da ne vidi nikakvu korist od ove novine: „Kompanije su zainteresovane za tržište audio-knjiga samo zato što u tome vide mogućnost zarade. Njihov jedini cilj je da uvećaju ponudu i proizvodnju, ne bi li ostvarili što veći profit. I to je sve. Te ljude ne zanima šta publika želi da sluša. Glas živog naratora je od neprocenjivog značaja za celokupno slušalačko iskustvo.“

Potencijalni uspeh novog pristupa snimanju audio-knjiga najviše će pogoditi profesionalne glumce i može se očekivati da će oni uskoro podići glas protiv ove prakse. Još jedan razlog za pobunu moglo bi biti i to što izdavači u poslednje vreme ulogu naratora sve češće nude samim piscima, što uglavnom rado prihvataju, ostavljajući time mnoge glumce bez važnog izvora prihoda.

Glavna prednost veštačke inteligencije je to što bi se njenom upotrebom ostvarile velike uštede, jer snimanje audio-knjiga sa ljudskim glasom često traje i po nekoliko nedelja i može da košta izdavača na hiljade dolara. Jedini problem je u tome što kompjuterski generisani glasovi još uvek teško drže pažnju čitalaca, a intonaciju i boju ljudskog glasa nije nimalo lako predvideti i replikovati.

Epl već godinama prodaje knjige preko svoje platforme Apple Books, ali pre izvesnog vremena počele su da kruže glasine da kompanija planira da napusti status preprodavca i zakorači u svet izdavaštva. Njihov najnoviji potez predstavlja rukavicu u lice direktnom rivalu Amazonu, a pogotovo ako se ima u vidu činjenica da su se predstavnici Epla prilikom predstavljanja projekta naročito trudili da naglase njegove prednosti u odnosu na Amazonovu platformu Kindle Direct Publishing.

I Epl i Amazon (inače vlasnik kompanije Audible, lidera na tržištu audio-knjiga) u prošlosti su povremeno nagoveštavali da rade na novoj tehnologiji naracije, ali Gugl je oduvek prednjačio u obaveštavanju javnosti o svojim inovacijama i uspesima.

Čak i pre Eplovog ulaska u trku, bitka za kontrolu nad tržištem audio-knjiga uspela je da obnovi stare svađe između krupnih igrača u tehnološkom sektoru. Švedska audio-striming kompanija Spotifaj, koja je pre nekoliko meseci najavila plan da svojim korisnicima ponudi katalog sa više od trista hiljada audio-naslova, nedavno je ušla u oštar sukob sa Eplom, koji je već tri puta odbio da njihovu aplikaciju za audio-knjige ubaci u ponudu internet prodavnice App Store.

U jednoj objavi na svom novom sajtu Time to Play Fair predstavnici Spotifaja su proces kupovine audio-knjiga na Eplovom sajtu opisali kao „isuviše komplikovan“ i dodali da Apple Books „otežava korisnicima da otkriju nove omiljene autore i knjige“.

Osim toga, oni tvrde da Eplova striktna pravila „štete i potrošačima, i autorima, i izdavačkim kućama“.

Epl je odbijanje da novu aplikaciju uvrsti u svoju ponudu pravdao argumentom da način na koji Spotifaj prodaje knjige krši pravila onlajn prodaje i komunikacije sa mušterijama.

Iako Epl već neko vreme uspešno prodaje audio-knjige, njihov najaktuelniji projekat će bez sumnje otvoriti nova pitanja o nekonkurentnom poslovanju kompanije. Poučena iskustvima iz prošlosti, regulatorna tela Evropske unije i Sjedinjenih Država će verovatno intenzivirati svoje istrage.

Epl ubira 30% provizije na svaku transakciju obavljenu preko prodavnice aplikacija, a zahvaljujući nedavnom sudskom sporu sa kompanijom Epik gejms, javnost je imala priliku da sazna koliki profit ostvaruju od onlajn prodaje i upozna se sa većinom pravila kojima je ona regulisana.

Epl je od prodaje usluga sa visokim maržama – a pod tim se podrazumeva prodaja aplikacija, muzike, gejming i striming usluga – nedavno zaradio 78,13 milijardi dolara.

Autor: Liland Čeko
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković