Laguna - Bukmarker - „Čizmaši“ Dragoslava Mihailovića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Čizmaši“ Dragoslava Mihailovića

Nedavno je na RTS-u emitovana poslednja, dvanaesta epizoda „Čizmaša“, serije rađene po istoimenom romanu Dragoslava Mihailovića. Serija je, kako to već obično biva, skrenula pažnju na roman. U ovom braku televizije i književnosti, svi su na dobitku.

Dragoslav Mihailović (1930) je najpoznatiji po romanima Kad su cvetale tikve (1968) i Petrijin venac (1975). Prvi je izazvao veliku kontroverzu i kasnije se našao u obaveznoj srednjoškolskoj lektiri, po drugom je Srđan Karanović snimio čuveni istoimeni film. Mihailovićev treći roman, Čizmaši (1983), ovenčan je prestižnom NIN-ovom nagradom. Delo je napisano u Mihailovićevom prepoznatljivom maniru – u prvom licu, „prostim jezikom“, iz vizure glavnog junaka, Živojina M. Stanimirovića, poznatog i kao Žika Kurjak. Glavnica radnje je smeštena u period neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata i prati Žikin uspon u vojsci Kraljevine Jugoslavije, a zatim i njegov pad nakon „škandala“ čiji je akter bio. Čizmaši su istinski dobar roman. Pisac priču obogaćuje dokumentima i tako daje širu sliku političkog života tog vremena, objašnjava korene sukoba koji traju do danas. Gusta je to tapiserija, a Mihailović vešto i sigurno balansira između mikro i makro plana. Njegovo zgusnuto pripovedanje je živo i autentično, pa je samim tim tragika poslednjih stranica jače podvučena.

Scenario za seriju je pisao Đorđe Milosavljević (Jesen stiže, dunjo moja, Jagodići, Miris lipe na Balkanu), a za režiju svih epizoda je bio zadužen Dejan Zečević (Vojna akademija, Sinđelići, Urgentni centar). Kao i uvek kada su domaće serije u pitanju, novca je nedostajalo da bi se snimilo nešto zaista raskošno i vizuelno spektakularno. Bez obzira, epoha je lepo oživljena i primetan je napor da se raspoloživi resursi iskoriste na najbolji mogući način. Scenarista je uglavnom ostao veran predlošku, ali je morao i da proširi postojeću priču. Naime, odlučeno je da se Čizmaši pretoče u čak 12 jednosatnih epizoda, što je, imajući u vidu obim romana, rezultirao dopisivanjem. Milosavljević se, što je za pohvalu, držao Mihailovićevog teksta, trudio se da svoje nadogradnje zasnuje na naznakama koje su u njemu postojale.

Žika tako u seriji dobija dvojicu drugova, Ćoru i Stevicu. Njihove vojničke posete javnim kućama u Ćupriji i Skoplju su razrađene do u detalj (što je napravilo prostora za uvođenje novih ženskih likova i dodatnu erotiku). Ono što je u romanu samo pomenuto (kao, na primer, kada vojnici „idu po mladu“ ili konjsko suđenje), u seriji dobija veliki prostor. Da li je to bilo neophodno? Nije. Gotovo sve dopune su tu samo iz jednog razloga – da povećaju broj epizoda, one za centralnu priču nisu od suštinske važnosti. Srećom, serija poseduje brojne adute koji je preporučuju. Pre svega, to je Mihailovićev predložak koji obezbeđuje upečatljive likove i zanimljiv zaplet. Odabir glumca za ulogu Žike je bio od ključne važnosti. Mladi Miodrag Dragičević odlično je dočarao glavnog junaka. Njegov Žika poseduje dopadljivost i bezobrazluk koji su potrebni da bi priča funkcionisala kako treba. Aleksandar Berček kao Čiča, Žikin nadređeni, i Sloboda Mićalović, u ulozi udovice Sofije u koju se Žika zaljubljuje, pružaju Dragičeviću dobru podršku, a isto važi i za većinu epizodista.

Čizmaše je, nedavno, u sklopu sabranih Mihailovićevih dela, ponovo objavila Laguna, a serija je skrenula pažnju na roman. Novo izdanje se odlično prodaje, roman su otkrili novi čitaoci. Knjiga se našla u vrhu liste najprodavanijih i probudila zanimanje i za ostala Mihailovićeva dela. Šteta je što televizijski Čizmaši, po BBC-jevom oprobanom modelu, nisu imali šest epizoda, ali, bez obzira na ovu zamerku, jedno je neosporno. Čizmaši su ubedljivo najbolji domaći TV proizvod u 2015. godini. Dužnost RTS-a je da žiteljima Srbija ponudi kvalitetan igrani program, za to ih, uostalom, i plaćamo, a ekranizacije književnih klasika su gotovo uvek pametan potez. U tom kontekstu, bilo bi poželjno da se nastavi u tom smeru – ali ovoga puta pametnije, bez insistiranja na prevelikom broju epizoda.

Autor: Đorđe Bajić
Izvor: City Magazine


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
04.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više
zanimljiv program tokom dečjih dana kulture u knjižari delfi skc laguna knjige Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC
04.04.2025.
Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC.   U pet...
više
šta čitaju mali superheroji preporuke povodom dečjih dana kulture laguna knjige Šta čitaju mali superheroji?: Preporuke povodom Dečjih dana kulture
04.04.2025.
Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neve...
više
promocijom knjige ko zna šta će od mene biti ivane lukić počinju dečji dani kulture laguna knjige Promocijom knjige „Ko zna šta će od mene biti“ Ivane Lukić počinju Dečji dani kulture
04.04.2025.
Od petka 4. aprila knjižare Delfi i Lagunini klubovi čitalaca biće u znaku književnosti za decu i tako će biti sve do 6. aprila, do kada traje manifestacija Dečji dani kulture. Prvog dana, u pe...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.