VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Čitanje fikcije ne znači da ste usamljeni (ali bi zato čitanje nefikcije to moglo značiti)
28.09.2018.
Ako puno čitate, drugi bi mogli nagovestiti ili vam čak reći direktno da vas to čini društveno neprilagođenim ili usamljenim.
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Podelite na društvenim mrežama:
Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
09.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
Prikaz romana „Duž oštrog noža leti ptica“: Svet sa šibom u rukama
09.01.2025.
Možda je tema ljubavi najčešća u okvirima svetske književnosti, ali je u srpskoj literaturi rat otac svih stvari. On se u nas neprekidno, reći će Crnjanski „obnavlja iz praha i pepela kao feniks“. Pri...
više
Prikaz ilustrovanog izdanja Gejmenove „Nordijske mitologije“: Pesnička medovina majstora svog zanata
09.01.2025.
Američki pripovedač Nil Gejmen je, to već odavno znamo, majstor svog zanata, stvaralac bujne mašte koji je na izvanredan način oživeo brojne fantastičke svetove u „Koralini“, „Zvezdanoj prašini“, „Dob...
više
Prikaz romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković: Nebeska ljubav
09.01.2025.
Ako „smeti znači želeti, a želeti smeti“, kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela „Zmajeva žena“ i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.