Uživajte u kreativnim kratkim animiranim filmovima iz Poljske, Japana, Rusije i Kanade snimljenim po delima nadaleko čuvenog Franca Kafke.
Žil Delez i Feliks Gatari su smatrali Kafku međunarodnim piscem, sa čijim se opusom solidarišu manjinske grupe širom sveta. Drugi akademici su njegova dela okarakterisali – a i sam Kafka je pisao tako – kao književnost koja se bavi nacionalnim identitetom. Akademske debate, međutim, nemaju uticaja na to kako obični čitaoci i pisci širom sveta doživljavaju Kafkine romane i pripovetke. Ovaj češko-jevrejski pisac inspirisao je mnoge pisce raznih nacionalnih i međunarodnih porekla, poput Borhesa, Murakamija, Markesa i Nabokova, ali i filmske stvaraoce i animatore. Danas se osvrćemo na nekoliko međunarodnih animiranih filmova koji su inspirisani Kafkom. Prvi od njih je film poljskog animatora Pjotra Dumale.
Pošto se Dumala obučavao za vajara, njegova teksturalna „destruktivna animacija“ stvara zastrašujuće slike velikog kontrasta koje na odgovarajući način prikazuju jezivu i neobjašnjivu igru svetlosti i tame iz Kafkinih dela. Ovaj poljski umetnik, u filmu „Franc Kafka“ iz 1991. godine, prikazuje scene iz književnikovog života koje su zapisane u njegovim dnevnicima.
Pogledajte zatim i veoma dezorijentišuću adaptaciju Kafkinog „Seoskog lekara“ iz 2007. godine, japanskog animatora Kodžija Jamamure. Muzička podloga i monotoni japanski dijalog (sa titlovima) efektno prenose ton priče, koji je Džon Apdajk opisao kao „osećaj anksioznosti i srama čiji se izvor ne može otkriti i stoga umiriti; osećaj beskonačne poteškoće prema svemu, koji ometa čoveka na svakom koraku“.
Rusko-američki dvojac koji čine Aleksandar Aleksejev i Kler Parker su 1963. godine napravili animaciju koristeći pinscreen tehniku (tehniku igličastog ekrana) – fotografisali su trodimenzionalno kretanje stotina iglica, čime su stvarane slike pomoću igre svetlosti i senke. Njihovi prethodni radovi privukli su pažnju Orsona Velsa, koji je naručio ovaj kratki film da bi mu poslužio kao prolog za njegovu filmsku verziju „Procesa“ sa Entonijem Perkinsom. I da, glas koji čujete kako čita parabolu „Pred zakonom“ (odlomak iz Kafkinog romana), upravo je Velsov.
Najpoznatija Kafkina priča „Preobražaj“ pružila je inspiraciju kanadskoj animatorki Kerolajn Lif za film iz 1977. godine. U ovoj animiranoj adaptaciji Kafkinog dela Lifova takođe koristi skulpturalni pristup, ali ovoga puta primenjuje vajanje u pesku, medij za koji autorka kaže da je omogućio „crno-bele slike peska“ sa „potencijalom da pruže kafkijansku atmosferu – mračnu i misterioznu“.
Možemo tumačiti sadržaj Kafkinih dela na razne načine, ali atmosferu u njegovim pričama čitaoci i tumači književnosti sa svih kontinenata doživljavaju nepogrešivo isto. To je atmosfera koja dosledno inspiriše umetnike da koriste jednostavan stil sa velikim kontrastom pri adaptaciji njegovih dela.
Možda je tema ljubavi najčešća u okvirima svetske književnosti, ali je u srpskoj literaturi rat otac svih stvari. On se u nas neprekidno, reći će Crnjanski „obnavlja iz praha i pepela kao feniks“. Pri...
Američki pripovedač Nil Gejmen je, to već odavno znamo, majstor svog zanata, stvaralac bujne mašte koji je na izvanredan način oživeo brojne fantastičke svetove u „Koralini“, „Zvezdanoj prašini“, „Dob...
Ako „smeti znači želeti, a želeti smeti“, kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela „Zmajeva žena“ i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu ...
„Gospođa Dalovej“ (1925) je jedan od najpoznatijih romana Virdžinije Vulf (1882–1941) i jedan od onih klasika za koje gotovo svi znaju (bar po imenu), ali nažalost, čini se, i od onih koje sve manje l...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.