„Bunt dece socijalizma“: Biblija novog talasa

PROLOG: Odlomak iz intervjua Dušana Vesića

„Pratiš muziku od detinjstva i čuješ prvi album našeg roka baš onda kad je on objavljen a ne proučavajući istoriju unazad, i nakon toga u sledećih deset godina imaš samo još pet albuma koji učine da znaš da tvoj život nije uzaludan.

I onda dobiješ pet u toku samo jedne godine. I osetiš sasvim novu energiju.

Onda ne treba da budeš mnogo pametan da bi video da je to nešto. Zato sam se trudio da ne propustim ništa. Pišući o događajima iz vremena novog talasa, i sam sam se iznenadio na koliko sam njih bio prisutan.

Ali, prave razmere bilo koje pojave mogu da se sagledaju tek kasnije, kad se vidi postignuti uticaj. Onaj osećaj iz onog perioda ipak je pre svega bio osećaj“, odgovoriće Dušan Vesić na novinarsko pitanje o tome kako je novi talas uticao na generacije koje su odrastale uz taj zvuk i pokret i bile svedok jednog vremena, koje je po svemu sudeći ostavilo neizbrisiv trag na našoj muzičkoj i kulturnoj sceni.

Ali odgovor na jedno pitanje, nije bio dovoljan, očigledno.

Čitav odgovor na takvo pitanje morao je da se upotpuni nečim mnogo većim, knjigom.

I: POČETAK BUNTA

Knjiga o najvećem bendu, knjiga o najvećoj umetnici koju je Beograd podario, i što je sasvim logično, trilogija se upotpunjava, na najbolji mogući način, najznačajnijom pojavom po pitanju muzike na našim prostorima; buntom. Buntom dece. Buntom dece socijalizma.

„Bunt dece socijalizma“ je knjiga koja će vas kroz 400 stranica i pažljivo izabrane fotografije provozati kroz najplodonosniji deo u jugoslovenskoj muzici; u periodu od 1977. do 1982. godine, koji je kod nas popularno nazvan novi talas, iako ćemo se složiti da je pod etiketom novi talas prošlo mnogo žanrova: punk, ska, bazični rock&roll, garažni zvuk, synth ali i power pop.

Za početak, Dušan Vesić će precizno, gotovo arhitektonski postaviti temelj, hirurški precizno opisati istorijski trenutak u kojem je nastao novi talas, a onim mlađima objasniti sam pojam novog talasa, i kada je on prvi put upotrebljen.

II: PLJUNI ISTINI U OČI

Više stvari je moralo da se dogodi u Jugoslaviji kako bi Novi talas postao to što jeste: studentske revolucije 1968. godine, pojava Bijelog Dugmeta, jaka srednja klasa, smrt Tita i ono najvažnije; prvi album benda Buldožer koji je pank pre panka na našim, ali i ne samo na našim prostorima.

Autor ove knjige vas paralelno upućuje u prošlost, sa tačke posmatrača i sudeoca u ovim događajima vam prenosi proživljeno, ali takođe i sa ove vremenske distance postavlja nepristrasan pogled o tom vremenu; bez glorifikacija, stvaranja mita i onoga čemu su narodi na Balkanu skloni.

Iz ovog razloga je knjiga zapravo dobar dokument i za one koji su živeli u to vreme, ali i za one druge koji su za njega od ovih prvih čuli samo idealizovanu verziju istog, jer kao i svaka Vesićeva knjiga, i ova je poslužila za rušenje mitova o pojedinim učesnicima ili događajima novog talasa, gde je autor, kao i u prethodnim knjigama, iskoristio svoje znanje iz istorije kako bi preneo ukus vremena dok čitate „Bunt dece socijalizma“, ili knjigu „Zamisli život“, ako ste u Hrvatskoj, jer je knjiga tamo ponela taj naziv.

III: UŽAS JE MOJA FURKA

Ova knjiga jeste dokumentarna, ali ono što je zanimljivo kod nje je da se autor korisati modernim pisanjem romana, tako da ista ni u jednom trenutku ne zaliči na dosadna i opskurna enciklopedijska ili čisto biografska izdanja. Ne, naprotiv.

Ova knjiga je zapravo potencijalni scenario za dokumentarac o Novom Talasu, ali i dobra podloga za igranu seriju, s obzirom da se do sada nisu proslavili ni jedni, a ni drugi koji su pokušavali da naprave pomenute stvari.

Verovatno iz razloga zato što je autor učestvovao u tim vremenima, ali i poznavao bendove, jasno ćete videti pečat svakog od junaka, pardon, ipak samo muzičara u bendovima, ali i njihove senzibilitete, razmišljanja o politici, i još porušenih mitova o njima, koje retko ko sme da pipne, ili spomene u vremenima gde smo počeli da živimo isključivo od mitova.

IV: MI PLEŠEMO

Karijera, uspon ali i pad svakog benda je toliko dinamično opisan da ćete se osećati kao na rolerkosteru. Autor knjige će vas odvesti na neke od najznačajnijih koncerata, najznačajnijih momenata u jugoslovenskoj muzici, saznaćete kako su neke od najvećih pesama nastala, ali i najznačajnije ploče koje su tada uzdrmale čitav Balkan.

Naravno, tu su svi pioniri panka i novog talasa: Film, Haustor, Pankrti, Kazalište, beogradska scena, Azra, ali ono što je meni lično drago da je ispravljena velika nepravda prema bendu Piloti.

Da, neko je konačno napisao nešto o njihova prva dva albuma koja su fenomenalna i da, sada napismeno imam dokaz da su Piloti zaista nekada svirali pank i novi talas, uprkos tome što su se mnogi smejali na tu moju konstataciju, ali i na moje oduševljenje ta prva dva albuma, koja su potpuno nepravedno zapostavljena, ali nadam se da će ih ova knjiga oživeti i ipak uraditi to da oni prođu test vremena.

Takođe, tu je i bend iz Zagreba Parlament, isto jedan od bendova koji je zaboravljen, a koji je bio odgovor na tadašnji The Police, i koji je imao odličan debi album.

EPILOG: ZONA SUMRAKA

Uz ogroman uspeh pomenutih bendova, opisan je i njihov kreativan pad i kraj novog talasa prve generacije 1982. godine.

Većina bendova jeste preživelo, ali umesto titule glasnogovornika jedne generacije pretvorili su se u pop hitmejkere, što zapravo oni uvek i jesu bili, deo šou biznisa pod okriljem bunta.

Da li je novi talas bio nekontorolisan bunt ili pak, kontrolisan bunt od strane zaduženih za istinu?

Cenzura ili autocenzura, ili nepostojeća cenzura koja je pravljena radi dizanja tiraža pojedinih bendova?

Koliko je zapravo bilo opasno svirati pesme koje su prvi put postavljale otvorena pitanja o tadašnjoj situaciji jedne države, i jedne genracije?

Pobednici ili gubitnici i gde su veliki buntovnici nestali devedesetih godina, u vremenu kada je buntovnost bila potrebnija nego ikad?

Odgovori na sva ova pitanja se nalaze u knjizi Dušana Vesića.

„Bunt dece socijalizma“ je obavezno štivo, kako za one koji su prošli kroz ta vremena, tako i za generacije koje nisu, a to vreme doživljavaju kao utopiju pa na njihovim plejlistama se vrti ta muzika i posle 40 godina od dešavanja bunta, bunta dece, bunta dece socijalizma. Novog talasa.

Mali čovek želi preko crte
mali čovek želi ali ne sme
njega guše propisane norme
preko crte njegovo je mesto.

Šarlo Akrobata

Autor: Nenad Baraković – Bara
Izvor: kultura381.com