Laguna - Bukmarker - Bil Gejts: Moja nova omiljena knjiga svih vremena - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Bil Gejts: Moja nova omiljena knjiga svih vremena

Najnovija knjiga autora Stivena Pinkera pruža jake argumente da se svet kreće na bolje.

Dugo sam govorio da je knjiga Stivena Pinkera The Better Angels of Our Nature (Bolji anđeli naše prirode) najbolja knjiga koju sam pročitao u poslednjih deset godina. Ako bi me neko pitao da preporučim samo jednu knjigu – ova bi bila ta. Pinkerova pedantna istraživanja ukazuju na to da živimo u najmirinijem periodu ljudske istorije. Nikada nisam imao priliku da dobijem jasno objašnjenje napretka.

Sada ću da prestanem da govorim o ovoj knjizi, zato što je Pinker uspeo da nadmaši sebe. Njegova nova knjiga, „Prosvećeni svet“ još je bolja od prethodne.

U „Prosvećenom svetu“, autor koristi pristup koji je primenio na istoriju nasilja u knjizi Better Angels, i primenjuje ga na 15 različitih merila napretka (kao što su kvalitet života, znanje i bezbednost). Kao rezultat dobijamo holističku sliku toga kako i zašto svet ide na bolje. Prethodna knjiga na steroidima.

Pinker je bio velikodušan da mi pošalje primerak, pre nego što je „Prosvećeni svet“ izašao iz štampe. Čitao sam je natenane, zato što sam uživao, ali verujem da će je većina brzo i lako pročitati, zato što je napisana tako da je svako razume. On uspeva da nam predoči mnoštvo informacija koje će nas očarati, ali ćemo ih i lako zapamtiti i prosto upijati.

Knjiga počinje diskusijom u prilog vraćanju idealima koji su obeležili period prosvetiteljstva – doba razuma, nauke i humanizma, koji su tada smatrani najvećim vrlinama.

Najzanimljivija su mi bila poglavlja koja istražuju merila napretka. Pinker je u punom sjaju kada analizira istorijske tokove i koristi podatke kako bi prošlost stavio u kontekst. Bio sam već upoznat sa mnogim informacijama o kojima u knjizi govori – naročito na temu zdravlja i energije – ali se on toliko podrobno razume u svaku od tema da svoje stavove artikuliše tako da deluju novo i posebno.

Sledi pet meni omiljenih činjenica iz knjige, koje ukazuju na to kako svet napreduje:
 
  1. Postoji 37 puta manje šansi da stradate od udara groma nego što je to bilo početkom 20. veka – a to nije zato što danas ima manje oluja. Razlog leži u tome što danas možemo bolje da predvidimo vremenske prilike, što smo poboljšali edukaciju o bezbednosti i sigurnosti i što više ljudi živi u gradovima.
     
  2. Vreme utrošeno na pranje veša je spalo sa 11,5 sati nedeljno (koliko je bilo potrebno dvadesetih godina 20. veka) na sat i po podacima iz 2014. godine. To možda zvuči trivijalno kada se posmatra šira slika napretka. Ali unapređivanje mašina za veš je poboljšalo kvalitet života ljudi time što se manje vremena troši na ovu aktivnost – naročito kod žena – što daje priliku da se posvetite drugim stvarima. To vreme je skoro pola dana u toku jedne nedelje koje možete da iskoristite za čitanje knjige ili pokretanje novog biznisa.
     
  3. Mnogo su manje šanse da umrete na radnom mestu. Svake godine u Americi umre 5.000 ljudi zbog svoje profesije. Međutim, 1929. godine – kada je broj stanovnika bio manji od dve petine današnjeg broja stanovnika – 20.000 ljudi je ginulo na radnim mestima. Ljudi su tada smrtonosne nesreće na poslu smatrali cenom poslovanja. Danas smo pametniji – osmislili smo načine kako da gradimo stvari a da ne ugrozimo ni približan broj života kao nekada.
     
  4. Rezultati IQ testova se svake decenije povećavaju za oko 3 IQ poena. Mozak se kod dece bolje razvija zahvaljujući poboljšanju ishrane i čistijoj životnoj sredini. Pinker tome pripisuje i analitičnije razmišljanje u i izvan učionice. Pomislite samo na to koliko simbola tumačite svaki put kada bacite pogled na ekran svog telefona ili pređete pogledom preko mape metroa. Naš savremeni svet podstiče apstraktan način razmišljanja od najranijeg uzrasta, što nas čini pametnijim.
     
  5. Rat je ilegalan. Ova ideja je očigledna. Međuim, pre osnivanja Ujedinjenih nacija 1945. godine, nijedna institucija nije imala moć da zaustavi bilo koju zemlju od ulaska u rat. Premda je bilo ponekih izuzetaka, pretnja internacionalnim sankcijama i intervencijama su se pokazale kao efikasno sredstvo za odvraćanje od međunarodnih ratova.

Pinker se takođe bavi i neskladom koji postoji između procesa napretka koji se zapravo događa i percepcije istog – nečem o čemu sam i sam dosta razmišljao. Širom planete ljudi imaju duže, zdravije i srećnije živote, pa zbog čega mnogi od nas misle da stvari idu na gore? Zašto prelećemo preko dobrih vesti i fokusiramo se samo na loše? Pinker nam lepo objašnjava zašto smo okrenuti ka pesimizmu i kako taj instinkt utiče na naš pristup svetu, iako bih voleo da se malo dublje pozabavio psihologijom ovog problema (naročito zato što je sâm po zvanju psiholog). Pokojni Hans Rosling podrobnije to objašnjava u fenomenalnoj knjizi „Faktologija“.

Pinker, međutim, možda previše optimistično posmatra probleme vezane za veštačku inteligenciju. Iako lično smatram da nam ne preti opasnost od scenarija nalik onom u „Terminatoru“, pitanje koje se krije iza tog straha – Ko zapravo kontroliše robote? – sasvim je na mestu. Nismo još dotle stigli, ali jednog dana, veoma bitna tema biće upravo ko upravlja veštačkom inteligencijom, a time će globalne institucije morati da se pozabave.

Najvažnije pitanje koje se nameće u vezi sa automatizacijom jeste dokaz da napredak može biti neuređena, zapetljana stvar – ali to ne znači da smo krenuli lošim putem. Pred kraj „Prosvećenog sveta“, Pinker ističe sledeće: „Nikada nećemo imati savršen svet, a bilo bi i opasno tražiti ga. Ipak nema ograničenja poboljšanjima koja možemo postići ako nastavimo da primenjujemo znanje zarad uvećanja ljudskog procvata.“

Svet jeste bolje mesto za život, čak i onda kada se ne čini da je tako. Drago mi je da imamo velike mislioce poput Stivena Pinkera koji nam mogu pomoći da sagledamo širu sliku. „Prosvećeni svet“ nije samo najbolja knjiga koju je Pinker ikada napisao. Ona je moja nova omiljena knjiga svih vremena.

Autor: Bil Gejts
Izvor: gatesnotes.com
Prevod: Aleksandra Branković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
25.12.2024.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
25.12.2024.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći treće izdanje romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Nakon Angorske bitke 1402. g...
više
strastveni i očaravajući ljubavni triler moć žene nataše turkalj u prodaji od 26 decembra laguna knjige Strastveni i očaravajući ljubavni triler: „Moć žene“ Nataše Turkalj u prodaji od 26. decembra
25.12.2024.
Ko izlazi kao pobednik u sukobu osećanja i obaveza? Saznaćete čitajući „Moć žene“ Nataše Turkalj, zanimljivu, erotsku i tajnovitu ljubavnu priču, prepunu strasti. Helena je uspešna policijska inspe...
više
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.