Veliki doprinos u sklapanju nekih kockica nesumnjivo daje knjiga koja se upravo pojavila u knjižarama – „
Moja ljubav Nikola Tesla“
Ane Atanasković. Ova spisateljica kroz priču o Ketrin Mekmehon Džonson, koja je bila supruga Teslinog najboljeg prijatelja u Americi, otkriva mnoge crte naučnikove ličnosti.
Platonska ljubav
Ketrin Mekmehon Džonson bila je žena koja je volela Teslu. Bila je to, ipak, samo platonska ljubav. Međutim, njeni dnevnički zapisi, objavljeni u ovoj knjizi, na potpuno drugačiji način osvetljavaju privatni život Nikole Tesle. Upoznali su se u osvit njegove velike naučne slave, bio je rado viđen gost u domu Džonsonovih...
„Volim da kažem da je Ketrin bila – i ostala – ženski deo Tesline duše. Mnogi njihovi zajednički poznanici su čak i govorili da jedino ona može da mu priđe na ženski, emotivan način. Zvanično, ona je bila supruga jednog od njegovih najboljih prijatelja, pesnika, urednika i diplomate Roberta Andervuda Džonsona. Njihov dom je bio otvoren za mnoge umetnike, naučnike i političare, a sa Teslom su imali poseban prijateljsko-porodični odnos. Dakle, bila mu je prijateljica i podrška, ali i žena koja je bila zaljubljena u njega, što je on i znao. Držao se na distanci, ali ju je razumeo, kao i ona njega. Poreklo njene porodice vodi iz Irske, te je nasledila strastven, otvoren i direktan karakter. Družila se sa elitom i trudila se da njen dom bude stecište ljudi koji stvaraju istoriju. Naklonost koju je imala prema Tesli dovodila ju je u razne situacije i promene raspoloženja, ali je opstajala i gajila je, znajući da je ljubav koju ima u sebi beskrajna i večna“, priča Ana Atanasković.
Opsednutost
Ketrin Mekmehon Džonson je možda, kaže ona, u nekim trenucima čak bila i opsednuta Teslom.
„No radije volim da kažem da ga je iskonski i iskreno volela, na kraju shvativši da je i prijateljstvo i mogućnost da mu pruži topli dom tokom božićnih večeri bila njena uloga koja će joj, prema mom osećaju, doneti mogućnost da sa njim bude u večnosti“, dodaje Ana Atanasković.
Osim dnevničkih beleški, svetlo na odnos Tesle i Ketrin Mekmehon Džonson bacaju i njena pisma, koja kriju ponekad prikrivenu, a ponekad otvorenu strast.
„Pisala mu je jednom čak i u ponoć, poslavši glasnika. On se na to šalio. Razumeo je njenu ljubav u potpunosti. Ponekad je pisala o svom iskrenom divljenju, pa se onda ljutila jer je surov i ne dolazi. Prešla je sve moguće emocije u svojoj platonskoj ljubavi prema tom čoveku“, kaže autorka.
Na pitanje šta joj je, radeći na knjizi, ostalo najupečatljivije kada je reč o ovom svojevrsnom trouglu – bračni par Džonson i Tesla – Ana Atanasković odgovara:
„U pravu ste kada kažete da je ovo trougao. Veoma čudan, rekla bih, jer je i Robert bio fasciniran Teslom. Najupečatljiviji detalj mi je poruka koju je Ketrin na samrti rekla svom suprugu – da se brine o Tesli!“
Nežan, a ne aseksualan
O Tesli se zna da je vodio uglavnom usamljenički život, ali postoje i tvrdnje da je zapravo bio aseksualan... Ana Atanasković kaže da bi smela da tvrdi da je on, u stvari, bio nežan, emotivan i pažljiv čovek.
„Apsolutno. Pre svega je bio džentlmen, znao je i da se našali, da razume i da oseti druge ljude“, kaže ona i dodaje:
„A ne bih rekla da je bio aseksualan, naročito ne u mladosti. Setite se samo perioda Budimpešte i Maribora, tada nikako nije živeo povučeno i samotnjački. Tačno je da se nije ženio i da je, stupivši na naučnu scenu na velika vrata, odlučio da svoju energiju posveti samo nauci. Ali on nije odbacivao žene kao prijateljice – Sara Bernar, Margarita Merington, En Morgan, Milka Trnina i, na kraju krajeva, Ketrin Džonson. Imao je visoko mišljenje o većini žena. On je samo odlučio da se sasvim posveti nauci i to je potez čoveka koji je u sebi spajao nauku i duhovnost. Dopadao se mnogim ženama, bukvalno su ga jurile neke bogatašice, a jedna dama, astrološkinja, mu je čak svakog dana slala pisma, više i od same Ketrin Džonson. Mogu napraviti paralelu sa vinom – u jednom trenutku je odlučio da ga više ne pije, čak ga je i naručivao, ali se suzdržavao i nikada ga više nije pio. No to ne znači da ga nije voleo i da nije u njemu uživao ranije.“
Nervni slom
Atanaskovićeva kaže da je tokom rada na knjizi „Moja ljubav Nikola Tesla“ produbila svoj osećaj da je Tesla bio pravi čarobnjak.
„Od Budimpešte, gde je ispod bleska sunčeve svetlosti video rešenje za obrtno magnetno polje, pa sve do kraja života, on je stvarao kroz viziju, duhovnim sposobnostima i povezanošću sa višim sferama. Ta činjenica mi je koristila i da objasnim ljubav koju je Ketrin imala prema njemu. Nije mi drago što je morao da preživi nervni slom, ali nisam ranije znala do najsitnijih detalja kako se to odvijalo i koje je posledice ostavilo po njega. Takođe, u procesu istraživanja upoznala sam neke ljude koji su mi prenosili svoje uvide, koji su se slagali sa mojim saznanjima da Tesla nije bio samo samotnjak u drugom delu svog života nego i traženi naučnik, ‘selebriti’ i kicoš s Pete avenije, kao i osoba iz visokog društva u prvom delu“, zaključuje ona.
Važna uloga u Teslinom životu: Pozajmice i prevođenje Zmaja
Bračni par Džonson imao je važnu ulogu u Teslinom životu.
„Imali su više uloga i sve su bile značajne. Bili su njegovi prijatelji, pružali su mu jedini pravi dom koji je osetio (živeo je u hotelima), pisao je članke za časopis koji je Robert uređivao (Vek), prevodio je dela Jovana Jovanovića Zmaja, a dao im je i nadimke iz jedne njegove pesme. Džonsonovi su bili njegova porodica, a ponekad su mu pozajmljivali novac kada ga nije imao“, otkriva Ana Atanasković.
Veliki rad na pisanju: Materijal iz američkih arhiva
Ana Atanasković je na knjizi radila pet godina. Ovo je, kaže, i njena najobimnija knjiga.
„Vodili su me srce i instinkti, koje sam proveravala na svakom koraku. Volim balans koji daje spoj činjenica i duhovnih uvida. Pročitala sam mnogo knjiga o Tesli, a u SAD sam boravila dva meseca istražujući arhive. Rad nije bio težak jer sam tu priču nosila u sebi od detinjstva. Pomogli su mi neki naši ljudi koji žive u SAD kada je logistika u pitanju, a mogu vam reći da je radost sa kojom su američki arhivari nastupali kada su čuli da istražujem njihovu istoriju bila zarazna.“
Autor: B. K.
Izvor: Kurir