Sledeći arhivske činjenice, ali i svoju intuitivnost, romantičnost, zanesenost sveobuhvatnom ljubavlju za koju smatra da pokreće svet, Ana nas u svojim knjigama neobično lako uvodi u srednji vek ili u živote pisaca iz 19. stoleća, otvara nam srca velikana prema kojima smo do sada uglavnom gajili poštovanje, ne zalazeći u njihovu dušu, karakter, osećajnost.
Upravo tako je Atanasković krenula i u priču o Nikoli Tesli i ženi za koju je uverena da ga je nesebično i iskreno volela, uglednoj i bogatoj Amerikanki Ketrin Mekmehon Džonson. Dugo je trajalo istraživanje „na terenu“ u SAD u Njujorku, skoro svugde gde je Tesla boravio i ostavio traga. Kada je činjenice dopunila emocijama, maštom i ženskim senzibilitetom, rodila se knjiga koju je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna. Tim povodom razgovaramo sa Anom Atanasković, koja ne skriva uzbuđenje i radost što je i ovo njeno delo najzad ugledalo svetlost dana, i to u uglednoj izdavačkoj kući.
Kako ste došli na ideju da pišete knjigu o Nikoli Tesli odnosno ženi koja ga je volela? Da li ste bili inspirisani njegovim likom i delom, pa ste rešili da otkrijete i Teslinu romantičnu stranu, koju svi uglavnom zanemaruju, ili ste već imali neka saznanja o Ketrin Džonson i njenoj ulozi u životu našeg genija, pa ste krenuli da istražujete?
Priča je krenula od Ketrin. Naime, moj tata je bio nastavnik matematike i fizike i zaljubljenik u nauku i njena granična područja. Redovno je kupovao časopis Galaksija u čijem sam dodatku posvećenom Tesli prvi put videla fotografiju Ketrin Džonson. Bio je to kratak tekst, ali utisak je bio upečatljiv. Takođe, sa tatom sam pratila i seriju o Tesli u kojoj je glavnu ulogu tumačio Rade Šerbedžija. Mnogo kasnije, u jednom trenutku, dok sam sedela ispred kompjuterskog ekrana, u mislima mi se pojavila informacija, kao da mi je neko došapnuo: „Ketrin Džonson je najviše volela Teslu“ i želela sam da je proverim. Od tog trenutka sam znala da ću napisati roman o njoj i njenoj posvećenosti Tesli.
Otputovali ste i u Ameriku i tamo proveli nekoliko meseci istražujući. Koliko je bilo teško doći do relevantnih i autentičnih izvora i informacija? Šta je to novo što ste saznali o životu velikog naučnika?
U Americi nije teško dođi do izvora i informacija, sasvim je suprotno. Sve je bilo još tada digitalizovano, a arhivi, biblioteke, univerziteti i sve državne službe su me rado prihvatale kao istraživača. Tamo se ceni istraživački rad i sa ponosom se prezentuju podaci jer su i Ketrin i Tesla deo njihove istorije. Jedan od najzanimljivijih susreta mi je bio sa Markom Sajferom, autorom po meni najbolje biografije o Tesli („Čarobnjak“), iz čije knjige sam saznala da je Tesla u jednom trenutku (kada je propao projekat Vardenklif) doživeo nervni slom. Prenela sam te informacije u svoju priču.
Da li je i Tesla voleo Ketrin koliko i ona njega?
On je bio „oženjen naukom“ i nije mogao da joj uzvrati (mada mislim da bi, samo da je tako odlučio), ali je mnogo voleo tu ženu koja mu je bila prijatelj, podrška i čija je kuća bila njegov dom. Takođe je voleo i sve ostale članove njene porodice, njen suprug Robert Andervud Džonson je bio jedan od njegovih najboljih prijatelja i pomagača, a družio se i sa njihovom decom Ovenom i Agnes.
Da li se knjiga zasniva samo na istinitim zapisima iz njihovih života, ili ste uključili i svoju spisateljsku maštu da nam dočarate njihovu ljubav i odnos?
Veliki deo romana je zasnovan na proverenim informacijama, ima čak i citata pisama koje su pisali jedno drugom, a emotivni deo i osećanja koja je Ketrin preživljavala, to sam joj ja darivala.
Šta je novo što će čitaoci iz Vašeg romana otkriti o Tesli, i šta će ih najviše iznenaditi?
Da je bio i šaljive prirode, da je bio kicoš sa Pete avenije, da je posećivao čak i neke kontroverzne zabave i da je imao mnogo teških perioda u životu.
Otkrijte nam bar neke detalje iz njegove svakodnevice u Njujorku, o društvenom životu koji je vodio (većina ga doživljava kao samotnjaka i osobenjaka), odnosu prema ženama...
Jedno vreme je živeo u najpoznatijem i najskupljem hotelu tog vremena (Valdorf-Astorija), njegova odeća je bila „po najnovijoj modi“, družio se sa ćerkom finansijera Morgana (En), neke žene su mu konstantno pisale, divio se operskoj pevačici Milki Trnini, Sara Bernar mu je bila veliki prijatelj, o duhovnim temama je razgovarao sa Svamijem Vivekanandom, prevodio je pesme
J. J. Zmaja, čitao bajke podmlatku Džonsonovih... Nije voleo gojazne, napadne i bučne žene, kao ni one koje nose bisere (od njih mu je bilo muka), ali je veoma poštovao ženski rod u suštini. Na primer, spisateljicu Margaritu Merington.
Pisali ste već knjige o poznatim istorijski ličnostima, o Jeleni Anžujskoj, Davorjanki Paunović... Ipak kao da Vas je Tesla najviše inspirisao...
Roman o Ketrin i Tesli je najobimniji i najduže sam radila na njemu, ali podjednako volim i sve ostale ličnosti o kojima sam pisala.
Kakve reakcije očekujete sad kad se knjiga „zavrtela“ u javnosti, imajući u vidu da Teslu svi „svojataju“ i imaju svoju „teoriju“ o njegovom životu i delu?
To je tačno, neki ga „svojataju“ na pogrešan (opsesivni, zaluđenički i koristoljubiv) način. Spremna sam na reakcije od takvih ljudi koje će verovatno biti negativne i ispunjene ljubomorom, ali znam, u dubini duše, da će većina čitalaca prepoznati pravi cilj ove knjige – prenošenje iskrene, iskonske i duboke ljubavi koju je Ketrin imala prema Tesli. Potrebno je da se o njoj zna i potrebno je da svako ko pročita shvati koliko je ljubav u svakom svom obliku divna.
Ko je sledeća ličnost kojoj ćete posvetiti sledeći roman?
Uvek pišem na neki novi način, naročito kada je stil u pitanju, menjam ga. Sada radim na jednom neobičnom i nestandardnom trileru. U stvari, kao po običaju kad sam ja u pitanju, suština priče će biti duhovnost i ljubav.
Autor: Sanja Lazarević
Izvor: Ilustrovana Politika