Spisateljica i novinarka
Ana Atanasković napisala je romansiranu biografiju Ketrin Mekmehon Džonson, dame koja je neizmerno volela velikog naučnika Nikolu Teslu, najboljeg prijatelja svog supruga. Tako je kroz uzbudljiv dnevnik glavne junakinje čitaocima podarila izuzetan opis Nikole Tesle i brojnih poznatih pisaca i značajnih ljudi tog vremena, kao i sjajan uvid u energični, zahuktali razvoj Njujorka i Amerike.
„Čitaoci će u knjizi pronaći mnoštvo novih podataka, jednu istinitu priču o kojoj se do sada malo znalo – ljubav jedne žene, Ketrin Džonson, Amerikanke, prema Nikoli Tesli, čarobnjaku. Takođe, mogu saznati i kako je Tesla provodio vreme sa njenom porodicom, dolazio na njihove zabave, družio se s elitom i bio predmet uzdaha mnogih drugih žena, što je stvaralo emotivne komplikacije i u duši Ketrin Džonson. Nadasve, mogu očekivati emotivni zemljotres, koji iz njene duše kreće i ostaje u etru, njenu nesebičnu privrženost i sve patnje kroz koje je prošla, prateći ga, kao ženski deo njegove duše. Knjiga je puna tačnih istorijskih podataka i vrtloga emocija. Nije zanemaren ni Njujork tog doba, koji je važna figura u romanu“, rekla nam je autorka povodom izlaska knjige „
Moja ljubav Nikola Tesla“.
Šta Vam je šapnula Vaša intuicija kada ste kao devojčica naišli na ime Ketrin Džonson u časopisu Galaksija?
„Lepa, otmena žena koja je volela Teslu. To mora da je zanimljivo.“ Njena fotografija mi je ostala u svesti sve vreme. Tačno se sećam dana kada sam sela ispred laptopa i „čula“ iz jonosfere rečenicu: „Ketrin Džonson je najviše volela Teslu“, poželevši da to odmah proverim. Ona je tesno povezana sa utiskom iz detinjstva.
Na „Teslinim danima 2010“, u organizaciji „The Tesla Science Foundation“ iz Filadelfije, održali ste predavanje „Tesla i žene“. Otkud toliko interesovanje za tu delikatnu sferu Tesline duše?
Moj tata, koji je redovno kupovao Galaksiju i koji je bio matematičar i fizičar, ali i neko ko je proučavao granična područja nauke, često je pričao o Tesli. Zajedno smo gledali i tv seriju u kojoj je glavnu ulogu glumio Rade Šerbedžija. Tata je pisao i poeziju i na svaki način uticao na mene – učio me je i kako lepo da pišem. Njemu dugujem skoro sve što je vezano za moju umetnost, pa i za roman o Ketrin i Tesli. Njemu je roman i posvećen.
Šta ste osetili kada ste prvi put uzeli u ruke intimna pisma i poruke, koje su slali jedno drugom Ketrin Džonson i Nikola Tesla?
Uzbuđenje, ali i odgovornost. Trebalo je da uobličim tajnu jedne žene i poštovanje jednog muškarca. A nisu bili bilo ko.
Ko Vam je pomogao da uđete u Teslinu intimnu arhivsku građu?
Imala sam pomoć u Beogradu, od ljudi koji se bave Teslom, ali najviše građe za roman sam našla u SAD, tačnije u Univerzitetu Delaver, gde je zaostavština Roberta Andervuda Džonsona, Ketrininog supruga i Teslinog prijatelja i pomagača. Usuđujem se reći da su mi pomogli i Ketrin i Tesla iz ezoteričnog sloja. Stalno sam imala „znakove na putu“ koji su mi govorili da radim ispravnu stvar.
Laguna je upravo objavila Vašu knjigu „Moja ljubav Nikola Tesla“, kao drugo, dopunjeno izdanje. Koji je segment Vaše knjige iz 2013. godine pretrpeo najviše izmena i dopuna?
Uvodni deo. Sada je knjiga onakva kakva je potrebno da bude. Starog izdanja odavno nema, rasprodato je, tako da ga je novo dostojno nastavilo i da će ono biti glavno u svesti čitalaca.
Koliko Vam je značila pomoć urednice Lagune Dubravke Dragović Šeković?
Neizmerno. Vapila sam za urednicima u malim izdavačkim kućama, ali ih nije bilo. Imala sam sreću da naiđem na urednicu koja je veoma stručna i puna razumevanja i koja, prosto, zna kako da od dela izvuče maksimum. Objavljivanje bez urednika, i to dobrog (nije svako za taj posao), prava je šteta za književnost. Urednici su neophodni svima.
Da li ste nekad sanjali Ketrin Džonson i Teslu, i na osnovu toga romansirali segmente njihovih života?
Nisam tokom pisanja, ali su mi se dešavale neke stvari u životu koje su se tada poklapale sa okolnostima koje su se dešavale Ketrin. Teslu sam sanjala skoro, i to pred objavljivanje Laguninog izdanja.
Da možete da pitate Ketrin samo jedno pitanje, šta biste je upitali?
Jesam li te dostojno predstavila?
Da li postoji foto-dokumentacija koja svedoči o prijateljstvu Tesle i porodice Džonson?
Ne postoje zajedničke fotografije. Postoji jedna iz Tesline laboratorije na kojoj je Robert Džonson. Ali tu su mnogobrojna pisma koja su razmenjivali, kao i razglednice.
Verujete li da su duhovne veze u ljubavi jače od fizičkih?
Svakako. Materijalno je prolazno i, u suštini, i ne postoji. Ono je iluzija. Ono što zaista postoji je duh, ljubav, energija.
Da li je Ketrin, posle jednog pogleda Teslinih sivoplavih očiju koji je zapalio duboko u njoj vatru ljubavi, umišljala da joj Tesla upućuje poglede pune žara?
Jeste, jedno vreme se nadala.
Kako ste pobedili tremu od „erotizacije“ belog monaha Nikole Tesle?
Nisam je imala jer sam od početka znala da će u romanu biti erotskih delova. Ako jedna žena voli muškarca i ako nije u mogućnosti da bude s njim, sasvim je prirodno da će ga bar sanjati na razne načine.
Da li bi Tesla drugačije postupio prema Ketrin da nije bio prijatelj njenog muža?
Ne bi. Ali verujem da bi da nije bio „oženjen naukom“.
Da li su poslednje reči Ketrin Džonson istorija ili fikcija?
Njene poslednje reči nisu izmišljene. U knjizi postoji fusnota u kojoj se tačno navodi u kom pismu su opisane.
Da li su Ketrin i Tesla, po Vama, sada zajedno u srebrno-zlatnoj svetlosti?
Nadam se da je tako. Oboje su sada slobodni od svih dužnosti, poslova, stega i okolnosti.
Izvor: Ona magazin