9 bajki sa užasnim poukama

Pre nego što je Dizni ubacio srećne završetke i pevajuće čajnike u bajke, one su bile mračne priče pune nasilja, čija je svrha bila da nauče decu teškim životnim lekcijama. Očevi su saletali svoje ćerke, zle maćehine ćerke su sekle svoja stopala u deliće, a raspuštena deca su klala penzionere u njihovim domovima. Mada ove priče nisu pogodne za čitanje pred spavanje, moralnim poukama ukorenjenim u bajkama pokušavano je da se opravda nasilje u njima, čak i kada je pouka bila delimično zasenjena preteranim nasiljem. I onda imate priče poput ovih koje smo naveli, koje su ujedno i pune nasilja i potpuno amoralne:



Senka
 
Pouka: Zlo uvek pobeđuje
 
Senka je sumorna bajka Hansa Kristijana Andersena o piscu dobrog srca koji gubi svoju senku. Godinama kasnije, senka se pojavljuje na njegovom kućnom pragu, nakon što je proputovala svet i shvatila da je dobrota za šonje. U mesecima koji slede, senka i pisac žive zajedno, pri čemu dobri pisac postaje sve siromašniji i bolešljiviji, a senka koja se ponaša kao drkadžija postaje sve bogatija i deblja. Najzad, senka nudi piscu putovanje u zdravstveno odmaralište, sa svim plaćenim troškovima, ukoliko pristane da zamene mesta i da pisac postane senka. U odmaralištu sreću princezu, kojoj se senka udvara i pravi plan da zauvek zauzme piščevo mesto. Kako li će se samo pisac izvući iz ovoga?

Spojler: tako što će biti pogubljen. Kada shvati senkin plan, pisac pokušava da je zaustavi, ali ga uhapse dok se senka ženi princezom. Pisac nestane i kao u dodatku kasnije saznajemo da je pogubljen. Dobar čovek umire, a zli dvojnik se ženi plemkinjom i nastavlja da ponaša kao drkadžija. Super.



Dobra pogodba
  
Pouka: Jevreje treba kazniti
 
Bajka braće Grim „Dobra pogodba“ počinje kao zabavna pričica o praznoglavom seljaku, pre nego što se sroza na pijano gunđanje Mela Gibsona. Seljak sreće zelenaša, karikaturu Šajloka, a zatim nameri da ga nasamari. Nakon što ga prevari tako što zelenaš dobije batine namenjene seljaku, seljak uzima zelenašev kaput.

S razlogom ozlojeđen time što je popio batine, zelenaš prijavljuje seljaka vlastima u palati i seljaka hapse. Pred zahtevom vlasti da objasni svoje postupke, seljak odgovara: „Jevrejin uvek laže. Istinita reč mu nikad ne izađe iz usta. Taj lupež će da tvrdi da nosim i njegov kaput.“ I kada zelenaš pokuša da povrati svoj kaput, seljak time „dokazuje“ da je bio u pravu i zelenaša ponovo prebiju.

Ma koliko blesavo zvučala ova priča, nije ni primeti priči „Jevrejin u trnju“. Ovo omiljeno štivo nacista je priča o sluzi koji dobija magičnu violinu koja će svakoga naterati da pleše, a koju svirač koristi tako što Jevreja u prolazu natera da pleše u trnju dok ne odere sebi kožu. Opravdanje za ovo sakaćenje potpunog neznanca, sluga prosto objašnjava rečima: „(Jevreji) su dovoljno drali narod, sada će trnje da uradi isto to tebi.“ Nije ni čudo što je Hitler voleo ove priče.


 
Kako je Abu Hasan pustio goluba
 
Pouka: Poniženje traje zauvek

Da li ste proveli svoj život u strahu da ćete se jednog dana izblamirati ispred nekog sa smartfonom u rukama ko će od vas napraviti internet senzaciju? Ispostavilo se da drevni Arapi jesu. U ovoj priči iz „Hiljadu i jedne noći“, Abu Hasan se napio i pustio ogromnog goluba. Pobegao je užasnut time što je uradio, ali gde god je išao, pratilo ga je poniženje.

Deset godina kasnije je odlučio da prestane da se krije i vrati se u rodno mesto, ali tamo otkriva da je njegov zemljotresni prdež ušao u istoriju, a da je sam Abu Hasan postao predmet podsmeha u celoj zemlji. Jer to je poruka koju želite da vaši klinci izvuku iz priče - ako nešto pogrešiš, ljudi će ti se podsmevati čitavog života.


 
Rode
                                 
Pouka: Ako vas neko zadirkuje, ubijte bebu
  
Onda kada nije puštao negativca da pobedi, Hans Kristijan Andersen je voleo da se pozabavi povremenim čedomorstvom. „Rode“ počinju kao cenjeni naslednik „Ružnog pačeta“: jato malih roda uče da lete, ali im se deca iz susedstva rugaju i dobacuju im. I šta se onda dešava? Rode to istrpe, nauče da lete i doslovno i figurativno se izdignu iznad maltretiranja, zar ne? Pogrešno…

Ispostavlja se da ovo nisu one rode koje donose decu. Kada nauče da lete i kada dođe vreme da donesu plačljivu decu njihovim roditeljima, sete se dečaka koji ih je najgore vređao i donesu mu mrtvog brata. Imajte na umu da one to rade samo radi osvete, i da priča jasno kaže da dečak kojeg će zauvek traumatizovati ima šest godina. Šta nije u redu sa tobom, danska državo?


 
Plavobradi

Pouka: Radi šta ti muž kaže da radiš
 
Čuli ste priču o Plavobradom. Devojka se udaje za lika sa plavom bojom preko celog lica, koji joj kaže da sme da ide bilo gde po kući sem u jednu zaključanu sobu. Jer, kao što znamo, najlakši način da neko nešto uradi je da mu kažeš da to ne sme. Žena otključava vrata i nalazi ostatke prethodnih žena Plavobradog. Plavobradi onda pokuša da je ubije, ali ne uspeva u tome samo zato što njen brat stiže u pet do 12.
 
Ono što je posebno izopačeno u pouci ove bajke je da je pouka identična mantri nasilnih muževa: „radi šta ti kažem da ne nastradaš“. U jedinom mestu u bajci gde devojka pokaže inicijativu, to zamalo plati životom. Srećom, Anđela Karter je preradila ovu priču vekovima kasnije u kul feminističku parabolu.



Moli Vupi
  
Pouka: Dobro se genocidom vraća
 
Moli Vupi je stara škotska bajka koja nas uči kako da na gostoprimstvo uzvratimo masovnim ubistvom. Moli i njene sestre, koje su napustili njihovi roditelji, nađu kuću u koju bi mogle da se sklone. Žena koja tu živi pristane da ih hrani, sve dok se ne vrati div za koga je ona udata. Ali gigantski kanibal nije dovoljno strašan da uplaši Škota, pa Moli ostaje u kući sve dok na vrata ne zakuca gladni div.

Znate šta onda uradi Moli dok žena moli muža da poštedi njene goste? Opljačka kuću, prevari diva tako da on ubije svoju decu i na kraju i ženu. Istu ženu koja je molila diva da poštedi Molin život. Vrlo zahvalno sa njene strane, zar ne?



Deda Mraz i Božić Bata
 
Pouka: Nekrofilija ti može spasiti život
 
Hans Kristijan Andersen je prevazišao samoga sebe ovom pričom o sukobljenim seljacima. Usred sveg ovog pokolja, izdvaja se jedna scena koja baca u zasenak ucenu, ubistvo i samoubistvo iz ostatka priče, pre svega zbog uznemirujućeg prizvuka nekrofilije.

Deda Mraz, iz razloga koji su prekomplikovani za objašnjavanje, odluči da ubije Božić Batu. Zbog toga čeka do ponoći, penje se kroz prozor i zabija sekiru u ljudsku figuru koju nalazi kako odmara na krevetu. Izgleda nam kao da mu je uspelo, dok ne saznamo da u krevetu nije Božić Bata, već njegova mrtva baba.

Iskreno govoreći, sva objašnjenja koja dobijamo u ovoj priči su toliko retka da možemo samo da zaključimo ono najgore. Kada Andersen spomene kako Božić Bata spava u stolici pored tela „kao što to inače radi“, insinuacija da je Božić Bata zapravo Norman Bejts bajki postaje previše jasna. Što je najgore od svega, Božić Bata je trebalo da bude junak ove bajke.

Crvenkapa
 
Pouka: Striptizom možete sprečiti silovanje

Verzija Crvenkape koju svi znamo je ona o velikom, zlom vuku koji pojede penzionerku i njenu unuku, nakon čega ga raspori drvoseča. Starije verzije izostavljaju deo sa drvosečom i završavaju priču Crvenkapinom smrću. Još starije verzije se završavaju sa Crvenkapom koja pojede svoju baku, a zatim izvodi striptiz. O čemu se tu radi, zaboga?

Možda zvuči kao scenario za sledeći film Roba Zombija, ali rane bajke su često sadržale epizode seksa, a bajka o Crvenkapi je nastala još u 10 veku. U nekim verzijama, ona skida odeću, nakon čega je vuk pojede (metafora za silovanje). U drugima, on se, kako bismo rekli, okrene ručnom radu, a ona pobegne. U nekim pričama se spominje i defekacija. Ono što ove priče imaju zajedničko su potpuno izopačene moralne pouke: ako vam neko ubije babu i prevari vas da pojedete njene ostatke, skinite odeću. Usrećićete jednog serijskog ubicu.



Kako su se deca igrala koljača
 
Pouka: Možete se izvući sa ubistvom
 
Prvobitno izdanje Grimovih Bajki je imalo dve verzije bajke „Kako su se deca igrala koljača“…Obe su počinjale sa decom koja posmatraju kako se kolje prase i nakon toga odluče da se i sami igraju koljača. Obe verzije onda imaju scenu gde jedno dete u igri prereže grkljan drugom detetu. Jedna verzija potom pravi zaokret koji podseća na film „Želja za smrću“, tako što majka ubijenog deteta ubija ne samo ubicu, već slučajno ubija i drugo dete, nakon čega izvrši samoubistvo. U drugoj verziji, dete-ubica je uhapšen, ali samo da bi ga ubrzo pustili bez kazne. Obe verzije su izuzetno nasilne, i obe su bile zabranjene u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, jer se smatralo da su dovele do uspona Hitlera.


 
Istina je. Sile koje su okupirale Nemačku su bile tako sigurne u doprinos ovih priča nemačkim užasima da su ih Nemci zabranili, zajedno sa skoro svim Grimovim delima. U svojoj cenjenoj studiji o nemačkom nacionalizmu, Luis Snajder je izneo tvrdnju da su pouke priča neretko bile nacionalističke, autoritarijanske i agresivno rasističke. I sami nacisti su koristili ove priče kao propagandu. Nemački pisac Ganter Birkenfeld je čak tvrdio da su koreni Aušvica pušteni ovim knjigama. Sada većina nas verovatno sumnja u efekat nasilja u knjigama na ponašanje ljudi, ali bilo kako bilo, svaka lista sa najgorim poukama uvek podseća na posledice nacizma…
 
Autor: Moris M. 
Izvor: listverse.com