Čitaoci svih uzrasta godinama crpe inspiraciju i moć iz pronicljivog pisanja autorke Elizabet Gilbert. U knjizi „Velika čarolija“ ona duboko kopa po svom stvaralačkom procesu, kako bi sa nama podelila svoju mudrost i jedinstven pogled na kreativnost. Balansirajući između duhovnosti i pragmatizma, Gilbertova nas ohrabruje da otkrijemo „čudne dragulje“ koji su skriveni u nama samima. Bez obzira na to da li želimo da napišemo knjigu, stvorimo umetničko delo, usudimo se da ostvarimo dugogodišnji san ili da naprosto unesemo više pažnje i strasti u svakodnevni život, „Velika čarolija“ otkriva svet pun čudesa i radosti.
U ovom intervjuu Elizabet govori o tome koliko je važno posmatrati sve oko sebe gde god da ste, o pesniku čiji život najviše želi da živi i zašto je nikad neće smatrati cinikom.
Koju knjigu savetujete svima da pročitaju?
Hafizov „The Gift“, sufijske mistične pesme. To se mora pročitati.
Navedite tri lika iz knjiga ili tri autora (mrtva ili živa) koja biste želeli da imate u svom idealnom knjiškom klubu?
Pa, Džejn Ostin mora biti tu, jer je bila smešna i sjajna. Volt Vitman mora biti tu jer je bio dobar. S njim bi se svi slagali i on bi se pobrinuo da ljudi budu ljubazni i da imaju saosećanja jedni prema drugima. I Čarls Dikens bi morao biti tu, jer ne bismo čitali; samo bismo ga slušali kako priča priče.
Koju reč volite i zašto? Koju reč mrzite i zašto?
Reč koju najviše koristim je ljubav; to je, apsolutno, ljubav. Volim ljubav, i volim reč ljubav, i volim sve. Znam da se intelektualni Evropljani ljute na Amerikance što su degradirali tu reč koristeći je za sve, od patika do omleta do ljubavi vašeg života, ali teško da postoji nešto što ne bih želela da pokušam da volim. A reč koju mrzim je cinizam, iz razloga koje verovatno ne moram da objašnjavam.
Koju knjigu volite da poklonite i kome?
Postoji knjiga autorke Vivijan Svift, koja se zove „When Wanderers Cease to Roam“, koju poklanjam svima. To je klasičan memoar. Ona je akvarelista i priča o tome kako ceo život putuje, a zatim se konačno naseli u mali grad i odluči da sve oko sebe gleda sa istim fokusom i pažnjom koje je posvećivala mestima kao što su Afrika i Azija, kada je bila na putu. Putničko oko u malom gradu; to je zaista lepa knjiga i dobar način da naučite ljude da obraćaju pažnju na sve.
Koju knjigu ste čitali kao dete, a koja je na Vas ostavila veliki utisak?
„Čarobnjak iz Oza“, cela serija L. Frenka Bauma. Kada sam bila dete, čitala sam izdanje koje je imala moja baka, a Doroti Gejl je ja – ona je prva ženska ličnost koja je potrefila svaki deo putovanja heroja Džozefa Konrada. Ona je na pravom mitološkom putovanju. Volim je.
Koja Vas knjiga uvek usrećuje i inspiriše?
Zbirke pesama Džeka Gilberta. Nismo u srodstvu, nažalost. Njegova sabrana dela možete otvoriti na bilo kojoj stranici. Inspiriše me jer ne želim samo da pišem poput njega, želim da živim poput njega.
Kad biste mogli da čitate samo jedan žanr do kraja života, koji bi to žanr bio i zašto?
Britanska fikcija 19. veka, jer su ti opasni pisci znali kako da ispričaju priču. Mislim, to je vrhunac. Uz dužno poštovanje prema Šekspiru, britanski engleski jezik iz 19. veka smatram vrhuncem engleskog pisanja i vrhuncem velikog narativnog pripovedanja. To je poput sjajne televizijske serije koju sada gledamo, a koja je tako dobra; to su oni radili. Usavršili su pisanje. Niko to nikad nije bolje uradio.
Autor: Džes Ajlen
Izvor: eaditforward.com
Prevod: Lidija Janjić