7 savršenih hobija za knjigoljupce (pored čitanja)

Koliko od ponuđenih hobija praktikujete?
 
Zadovoljstvo koje pruža hobija prerasta u naviku. Bilo da hobiji utiču opuštajuće na naš organizam, hrane nam um, ili nas, na neki način, čine jačim, postoji nešto u tim aktivnostima što nas ispunjava zadovoljstvom.



Šta onda čini čitanje tako ugodnom aktivnošću za nas, ljubitelje knjiga? Da bismo bolje razumeli šta to čini čitanje tako posebnim, neophodno ga je analizirati i uporediti sa sličnim hobijima. Dakle, evo 7 hobija koji su, pored čitanja, savršeni za knjigoljupce.
 
1. Slušanje ploča
Internet je učinio da slušanje bilo koje pesme u bilo koje vreme protekne skoro bez ikakvog napora. Usluge striming muzike pomoću Spotify, Google Play, i SoundCloud omogućile su da slušanje (najrazličitijih vrsta) muzike bude dostupno za svakog i u svako vreme. Ali izgleda da oživljava interesovanje prema onoj vrsti slušalačkog iskustva koje samo gramofonske ploče mogu da pruže.


 
Zašto je to hobi za knjigoljupce?
Jedan od razloga zašto ljudi vole gramofonske ploče nije zato što ploče nude više od striminga, već upravo zato što nude manje. Ploča traje određeno vreme sa utvrđenom količinom pesama koje su napisane i aranžirane posebnim redosledom. Uporedite slušanje ploče sa strimovanjem svojih omiljenih pesama svojih omiljenih muzičara. Duboki rezovi su preskočeni, a kontekst, u kom postoje vaše omiljene pesme, ostaje nepoznat. Na ovaj način, postoji nešto vrlo romaneskno u slušanju gramofonske ploče bez zvukova i prekida koji mogu remetiti slušanje, osim zvuka rotacione ploče gramofona. To je potpuno i istinsko iskustvo komunikacije između umetnika i slušaoca, identično slučaju kada knjiga od autora dođe do čitaoca.
 
2. Planinarenje
Pešačenje planinskim stazama iz zabave jesto nešto čemu ljudi dugo vremena nisu pridavali značaja. Ako ste, na primer, srednjovekovni norveški farmer, planinarenje je gotovo sigurno značilo smrt zbog susreta sa vukovima. Ali danas, naravno, postoji čitava organizacija ovog hobija. Pametno je odlučiti se na taj korak. To važi i za norveške farmere.
 


Zašto je to hobi za knjigoljupce?
To je toliko jasno da nema potrebe govoriti da je završavanje romana kao penjanje na planinu, i u tome leži istina. Na neki način, poređenje deluje maltene uvredljivo. Kao da su obe aktivnosti nesvrhovite i besciljne. Ali nagrada ne leži u dosezanju do planinskog vrha (ili do kraja romana). Važno je samo putovanje po sebi. Lepota u dugom planinarenju ogleda se u koncentraciji na kretanje nogu, na težinu tereta na leđima i ljude na koje nailazite usput. Ako naslućujete sličnost, to nije slučajnost. Knjigoljupci vole koncentrisanost.
 
3. Škrabanje
... naročito škrabanje. Ilustracija, slika ili crtež nisu isti pojmovi. Škrabanje je vežba puštanja mašte da deluje iz dubina podsvesti. Takvo crtanje ekvivalent je slobodnom pisanju u intimnom dnevniku.
 
Zašto je to hobi za knjigoljupce?
U suštini, knjige iziskuju od vas da se prepustite. Čitanjem knjige, dopuštate da njen autor kontroliše vaš um na neko vreme. Svojevrsno prepuštanje knjizi, koje je prisutno tokom čitanja, slično je škrabanju. S obzirom na to da je čitanje pasivno, škrabanje je aktivno. Ako tražite način da upregnete svoj mozak da ne radi ništa konkretno, osim pomeranja ruke, uzmite olovku i oslobodite glavu.
 
4. Meditiranje
Ljudi koji meditiraju sposobni su da pročiste svoje glave, steknu viši nivo koncentracije i oslobode se stresa. Iako, posmatrano sa strane, ne izgleda veoma zahtevno, meditacija podrazumeva izuzetnu koncentraciju. Ljudi koji se nisu oprobali u meditaciji često misle da je mirno sedenje sklopljenih očiju teško raditi duže od nekoliko minuta.
 

 
Zašto je to hobi za knjigoljupce?
Škrabanje podrazumeva određeno zanemarivanje svesnih misli, ali meditacija često zahteva suprotno. Meditiranje primorava ljude da budu usredsređeni na svoje misli, od prve do poslednje, i da ih drže po strani. U meditaciji postoji namerno gubljenje identiteta. Čitanje knjige je slično, jer i tu postoji gubljenje identiteta, samo na drugi način. U najboljim knjigama čitaoci znaju potpuno da izgube osećaj o sebi na isti način kao i ljudi koji meditiraju.
 
5. Sviranje instrumenta
Bez obzira na to da li je reč o klaviru, gitari, bubnjevima, pikolu ili tereminu, stvaranje muzike jedna je od ispunjavajućih stvari koju neko može raditi. Sama pomisao na to da stvarate nešto značajno iz apstraktnih zvučnih talasa gotovo je oduvek uzbuđivalo ljude.
 
Zašto je to hobi za knjigoljupce?  
Kada uzmete da čitate knjigu, bez obzira na to koliko ima stranica, o čemu je i ko ju je napisao, vi na sebe preuzimate posao stvaranja sveta. Ako je knjiga iz oblasti fantastike, čitalac može imati obavezu da sagradi školu magije i čarobnjaštva jedino koristeći svoj mozak. Ako knjiga pripada filozofiji, čitalac mora spoznati filozofov način gledanja na svet i zakonitosti na kojima počiva. Deo čitanja je izgradnja sveta iz početka, gde je od pomoći samo nacrt koji je pisac pružio. Sviranje instrumenta predstavlja identičnu stvar. Drugim rečima, bilo koji čitalac trebalo bi bez teškoća da savlada sviranje gitare!
 
6. Pisanje 
Kao kod prethodnih stavki na ovoj listi, i pisanje je način stvaranja nečega ni iz čega. Na kraju krajeva, pisanje je zapis govora. Ne radi se o vokalizovanom govoru, već o unutrašnjem piščevom monologu. To je čudna okrenutost prema samom sebi. Ali, naposletku, lepo napisano delo dolazi do dobrih čitalaca i svako ko je deo tog procesa stiče pozitivno iskustvo.


 
Zašto je to hobi za knjigoljupce?
To je druga strana medalje. Da biste bolje razumeli zašto su vaše omiljene knjige vama omiljene (i da usput naletite na potencijalno nove omiljene), najbolji način je da zavirite iza zavese i pogledate šta je sa druge strane. Napišite nekoliko grubih nacrta, ostavite ih po strani i pročitajte ih ponovo kasnije. Biće loši. Zato se zovu grubi nacrti. Ali ćete početi da shvatate kako su vaše omiljene knjige nastajale, a možda čak uspete da „ulovite“ misli iz kojih su se rodile. Za razliku od ostatka liste, ovaj hobi neće u tolikoj meri oslikavati vašu ljubav prema čitanju, koliko će je produbiti.
 
7.Trčanje
Svi su čuli za nedostižni „runner's high“. Ali mnogi ljudi koji nisu naviknuti na trčanje misle da je reč o mitu. Izgledi za dostizanje bilo čega bliskog tom osećaju (trkačkoj euforiji) dok se izlažete trčanju na velike daljine je suludo. Ali moguće je da se dogodi, ukoliko se držite toga.
 
Zašto je to hobi za knjigoljupce?
Poznati japanski pisac Haruki Murakami posvetio je čitave memoare umetnosti pisanja i trčanja. Nije neuobičajena pojava da je trčanje hobi koji odgovara senzibilitetu mnogih pisaca. Ali isto se može reći i za čitaoce koji poseduju mnoge slične veštine poput pisaca. Za razliku od planinarenja, trčanje nema krajnji cilj. Kraj je kad vi kažete, i ne postoje dva potpuno ista trčanja. Nikada nećete trčati istim putem, niti preći potpuno istu razdaljinu. Kraj trčanja je bukvalno besmislen. Trčanje je čin kojim sebe gurate napred, u kome jedva da obraćate pažnju na sopstvenu fizičku napetost, koja čitavo trčanje čini tako posebnim. Jednom kada se naviknete na trčanje, neće proći mnogo vremena kada ćete biti u stanju da pustite telo da samo „radi“, a vi ćete moći da obraćate pažnju isključivo na svoj um. U tom smislu da se oslobađate osećaja o sebi, trčanje umnogome nalikuje meditaciji, i ono je savršeno za knjigoljupce iz istih razloga kao meditacija. Razlika je, dakle, u vidljivom osećaju ličnog samonapretka koji mnogi trkači osećaju, a što je, takođe, veoma poznato čitaocima.
 
Ukratko, bilo koji hobi koji vas primorava da se odjednom koncentrišete i napustite osećaj o sebi, ideal je za čitaoce koji teže raznovrsnosti. A sad, vratite se čitanju! Ili nekom drugom hobiju…
   
Izvor: bookstr.com