6 zanimljivih činjenica o omiljenim autorima našeg detinjstva

Dečji autori uvek zauzimaju posebno mesto u našim srcima. Imamo naviku da ih idealizujemo. Pred nama se nalazi lista nekoliko najboljih o kojima otkrivamo malo poznate činjenice. Možete li da pogodite koji je to autor bio biseksualac? A ko je nestajao iz kancelarije kad god bi neko ušao? Saznaćemo i ko se mrzeo na snimanju filma „Meri Popins‟! Videćemo da li ćete ove autore više voleti ili ćete ih zbrisati sa liste nakon što je pročitate.



Bajke

Činjenica: Hans Kristijan Andersen je bio naklonjen i muškarcima i ženama.

Pun života, a opet nesrećni Andersen nije baš igrao pošteno na ovom polju. Strastveno je voleo žene, ali je na iznenađenje mnogih obožavao i muškarce. Možda je bio poznat po svojim strejt bajkama, ali u pravom životu igrao je ulogu i viteza i dame u nevolji. Smatra se da je njegova bajka „Mala sirena‟, koju je Dizni preinačio, bila zapravo priča o gej ljubavi.

Spisak žena koje je voleo bio je dugačak. Nije ništa kraći ni spisak muških imena. A, opet, ljubav mu nije bila naročito uzvraćena. Zbog svojih čudnih sklonosti nije bio omiljen među ženama. S druge strane, muškarci nisu umeli da odgovore na njegova udavaranja. Misli se da je imao intimnu vezu sa mladim, zgodnim plesačem koga je upoznao kada je imao oko 50 godina, i da ta veza nije dugo trajala. Anderson je mnoge voleo, a opet je sam bio malo voljen. Sa sobom je poneo u grob pismo devojke koju je voleo u mladosti.

Petar Pan u pravom životu

Činjenica: Pisac J. M. Bari je glumio svog umrlog brata.



Bari je imao šest godina kada je njegov brat Dejvid nastradao u nezgodi na klizanju. Njegova smrt je potpuno slomila njihovu majku. Dejvid joj je bio najdraži sin i umro je samo dva dana nakon svog 14. rođendana. Da bi pomogao svojoj majci da prebrodi sve to, mladi Bari je odlučio da imitira brata. Nosio je Dejvidovu odeću. Hodao je na isti način kao što je Dejvid to činio, čak je naučio da oponaša njegovo zviždanje.

Barijeva majka je napokon prebrodila depresiju ali ne zahvaljujući Barijevom trudu. Tešila se verovanjem da će Dejvid zauvek ostati sa njom kao dečak koji nikada neće odrasti. Da li vam zvuči poznato? Bariju se ideja veoma dopala pa je odlučio da stvori lik prema dečaku koji nikada neće odrasti: Majkla Džeksona. Pardon – Petra Pana…

Luis Kerol i mama njegovog drugara

Činjenica: Između Luisa Kerola i majke njegovog pokojnog prijatelja je bilo nečega.

Sve je počelo dogovorom koji su sklopili Luis i njegov prijatelj Padi Mur. Zakleli su se da će se brinuti o porodici onog drugog ako se nešto dogodi jednom od njih. Prvi svetski rat je bio u toku i dvojica muškaraca su bili spremni na najgore, što se i dogodilo. Padi je poginuo u borbi, a Luis je morao da ispuni obećanje.

Puno se šuškalo da je Luis učinio i više od onoga što su se dogovorili. Izgleda da je bio posebno blizak sa Padijevom majkom Džejn King Mur koja je bila 26 godina starija od Padija. Međutim to nije sprečilo Luisa da se zbliži s njom. I dok ovo dvoje nikada nisu priznali vezu, oni koji su ih poznavali su to videli sasvim drugačije…

Mržnja zbog Meri Popins

Činjenica: Pamela L. Travers i Volt Dizni nisu bili baš prijatelji.



Traversovoj se nisu dopadale mnoge stvari u Diznijevoj adaptaciji njene knjige „Meri Popins‟. Nije joj se dopadala muzika i smatrala je da je u filmskoj adaptaciji glavni lik slabo dočaran. Nije shvatala ni zašto su u film ubačene animirane scene. Bila je vrlo jasna u pogledu svojih stavova, ali je niko nije slušao. Traversova čak nije bila pozvana na premijeru filma. Morala je da moli Volta Diznija da je pusti unutra. Nakon što je videla film, nastavila je da čita bukvicu Dizniju. Ovaj se samo okrenuo i otišao od nje uz konstataciju da je sada kasno da se išta menja. Pamela L. Travers nikada više nije dozvolila Voltu Dizniju da koristi neko njeno delo.

Istina u novinarstvu

Činjenica: Nil Gejmen je napustio novinarstvo jer mu se nije dopadalo što su u novinama bile izmišljene stvari (i što to nikome nije smetalo).

Britanska štampa je poznata po tome što je – i to više puta – varala i obmanjivala javnost. Išli su toliko daleko da su izmišljali tekstove koje su objavljivali. Na početku karijere Gejmenu nije smetalo da radi za novine. Radio je intervjue i pisao prikaze i članke za razne medije. Ali kasnije mu se više nije dopadalo to što se u novinama objavljuju laži. Zato je napustio novinarstvo i odlučio da sam piše o izmišljenim stvarima, poput onih u svom stripu „Sendmen‟.

Od pilića do Oza

Činjenica: Prva knjiga koju je objavio Frenk Baum bila je o uzgoju kokoši.



„Knjiga o hamburškim kokošima: kratka rasprava o razmnožavanju, uzgajanju i brizi o raznim vrstama hamburških kokoši‟. Ovaj neverovatno dugi naslov potiče sa korica knjige posvećene ovim životinjama. Izašla je 1886. godine i napisao ju je niko drugi do Frenk Baum - autor čuvenog „Čarobnjaka iz Oza.‟ U to vreme, Baum je imao 30 godina, a uzgoj ove vrste peradi bio je široko rasprostranjen.

Hamburške kokoši, koje su zauzimale centralno mesto u Baumovoj knjizi, bile su retke i imale su veliku vrednost. Baum je bio samouki ekspert na ovu temu, i obožavao je svoje kokoši. Pre nego što je objavio ovu knjigu, vodio je i stručni časopis o svim vrstama pernatih životinja. „Čarobnjak iz Oza‟ koji će mu doneti željenu slavu i bogatstvo će biti objavljen tek 1900. godine.

I dok se u „Čarobnjaku iz Oza‟ uzdražao od pisanja o pilićima, nije uspeo da obuzda svoju strast, pa je tako iz nastavka ove knjige, „Ozma od Oza‟, izbacio psa Tota i ubacio koku Bilinu, koja završava u Smaragdnom gradu noseći bisernu ogrlicu koju joj je poklonio kralj Ev lično.
 
Izvor: listverse.com