To što doskoro verovatno niste čuli za Boni Garmus samo govori o autorkinom munjevitom usponu. Iščekivan kao jedan od najzanimljivijih debitantskih romana već na samom početku 2022. godine, roman „Lekcije iz hemije“ objavljen je u aprilu uz ogromne pohvale autorkinih sadašnjih koleginica Elizabet Dej, Megi Šipsted i neumorne čitateljke Najdžele Loson. Trenutno se radi na TV adaptaciji ove knjige sa Bri Larson u glavnoj ulozi.
Knjiga je napisana nakon onoga što je Boni Garmus nazvala „lošim danom na poslu“. Delo govori o Elizabet Zot, talentovanoj hemičarki koja živi u Americi šezdesetih godina prošlog veka, koja je napustila posao zbog mizoginije. Međutim, kada neočekivano dobije posao voditeljke popularne TV emisije o kuvanju, život Elizabet Zot – i životi domaćica širom zemlje – promeniće se.
U ovom razgovoru Boni Garmus podjednako je žustra kao i njena heroina Elizabet Zot. Ona zbija šale i govori o teškom, a često i apsurdnom, položaju žena u patrijarhalnom društvu. Odgovarajući na naše 21 pitanje o životu i književnosti, Garmusova se osvrće na knjige i autore koji su promenili njen život, govori o plivanju u hladnoj vodi i piscu koji je pokušao da joj pojede ručak.
Kojem piscu se najviše divite i zašto?
Kazuu Išiguru zato što je napisao najsavršeniji roman svih vremena – „Ostaci dana“.
Koju ste knjigu prvu zavoleli kao dete?
„Matildu“ Roalda Dala. To je veoma subverzivna knjiga, naročito za decu. Kada sam je pročitala, samo sam pomislila: „Možeš sve da postigneš, možeš da napišeš bilo šta.“ Ranije nije bilo mnogo takvih priča za decu. Još jedna takva knjiga koja mi se svidela je „Harijeta uhoda“ – i ona je veoma subverzivna. To su potpuno transgresivne knjige za malu decu. Baš sam ih volela.
Koja je bila Vaša omiljena knjiga kada ste bili tinejdžer?
Ovo će možda zvučati čudno, ali moja omiljena knjiga je bila „Zlatna beležnica“ Doris Lesing. Ona je bila prava feministkinja, a ja sam mnogo čitala kao klinka. Sećam se da me je ta knjiga baš pogodila. A onda sam je pročitala još dva puta kao odrasla.
Koja knjiga je promenila Vaš životni put?
Postoji knjiga o planinarenju pod nazivom A Woman’s Place i govori o ženama koje se penju na Anapurnu. Inspirisana tom knjigom, planinarila sam jednim delom Anapurne. Tada sam imala dvadeset četiri godine.
A koliko ste imali godina kada ste pročitali tu knjigu?
Dvadest tri – a u tim godinama smo baš nepromišljeni! Dala sam otkaz na poslu. Otišla sam kod šefa i rekla: „Idem da se penjem na Anapurnu.“ A on je rekao: „Kako ćete to uraditi? Nemate slobodnih dana.” Rekla sam: „Pa možete li mi malo izaći u susret – mogla bih da odem na nekih 8 do 10 nedelja? Najviše 12.“ Rekao mi je: „Ali vi ste u radnom odnosu!“ Ja sam ipak otišla. Bilo je fantastično.
Koji je najčudniji posao kojim ste se bavili?
Leto nakon što sam završila fakultet, nisam nigde radila i nisam mogla da nađem posao. Jedini posao koji sam našla je prodaja usisivača od vrata do vrata, a izdržala sam samo dva dana jer sam drugog dana pokvarila usisivač. Morala sam da ga nosim svuda naokolo. Uključila sam ga i on je jednostavno krenuo vrm-vrm, uvukao deo tepiha i napravio u njemu rupu. I to je bilo to. Otpustili su me.
Koji je najbolji savet za pisanje koji ste ikada dobili?
Američka spisateljica Lora Kasiške mi je rekla da humoristične stvari koje napišem moram da uravnotežim sa nečim mračnim – to se zove
duende. Shvatila sam to zaista ozbiljno i mislim da mi je zaista pomoglo pri pisanju.
Koju knjigu ste pročitali više puta (i zašto)?
Ne znam da li se ovo računa... Pročitala sam bajke
braće Grim verovatno 50 puta. Čitala sam ih čak i kada sam odrasla, jer sam želela. Pomislila sam: „O, Bože, izvukli su se pišući o svemu! Ubijaju decu. Ubijaju sve!“ Bilo mi je interesantno da vidim koliko se mogu pomeriti granice. Čitala sam ih bez prestanka kao dete. Bila sam u mračnom fazonu. Što krvavije to bolje; što šokantnije to bolje. A kada sam počela stvarno da razmišljam o pisanju, uvek su mi se misli vraćale na te priče jer one imaju vrlo jednostavan narativ, ali zato zanimljiv za proučavanje. Te priče su odvažne.
Zbog koje knjige najviše osećate grižu savesti zato što je niste pročitali?
„Razum i osećajnost“. Nikada je nisam pročitala. Pogledala sam film i pomislila: „U redu, sada ću pročitati i knjigu“, ali nikada nisam. A govorila sam svima da sam je pročitala.
Da niste postali spisateljica, bili biste...
Bila bih olimpijska plivačica. Moj idol je Luis Pju. On pliva u otvorenim vodama. Plivao je na Antarktiku i u različitim uslovima. Volim da plivam; volim plivanje na otvorenom. Da sam dobra u plivanju kao on, išla bih na plivačke maratone.
Šta Vas najviše raduje?
Vreme provedeno sa mojim psom i porodicom. Moj sadašnji pas mi nije poslužio kao inspiracija za Pola Sedam, ali prethodni jeste. Oduvek sam volela pse.
Koja Vaša strast ili hobi je najinteresantniji?
Najinteresantnija strast i hobi su ista stvar: otkako sam se preselila u Ujedinjeno kraljevstvo, volim da plivam u hladnoj vodi. Dešavalo se da na Hempsted jezercima, usred zime, probijam led kako bih ušla i plivala bez odela od neoprena – a ranije sam mislila kako to ne bih radila ni da mi plate. A sada sam u fazonu – pa naravno da ću se okupati. Pojavila sam se kod jezeraca sa odelom od neoprena, a druge žene su mi rekle: „Ne treba ti to. Neće boleti.“
Kako zamišljate idealne uslove za pisanje?
Volim kada je kišovito i tmurno vreme, tako da nemam osećaj da nešto propuštam. Volim da sam u potpunoj tišini. Volim da pustim da mi misli lutaju.
Koji je bio Vaš najčudniji ili najneprijatniji susret sa nekim piscem?
Pre mnogo godina radila sam u naučnom izdavaštvu i otišla sam na ručak sa autorima, a sedela sam pored jednog autora koji je bio astronom. U nekom trenutku tokom ručka počeo je da jede hranu sa mog tanjira. Rekla sam mu: „Izvinite, ali šta to radite?“ Bio je veoma drzak, i rekao je: „Znate, gladan sam. I obično smem da pojedem sve što poželim.“ Ja sam na to odgovorila: „Ali ovo je moja hrana!“ Moj šef, to jest moj urednik, sedeo je tamo i mrtav hladan rekao: „Prepusti mu svoj ručak.“ A ja sam rekla: „Ne!“ To je bio najčudniji susret. Nastavio je da jede moj ručak i stalno mi je govorio da je moj bolji od njegovog. Onda mi je ponudio ostatke svog ručka. Bila sam tako gladna – upravo sam se vratila sa podužeg plivanja – pa sam pomislila, ne, neću da delim ručak sa njim. To je bila tako čudna situacija.
Kada biste mogli da pozovete bilo kog pisca, živog ili mrtvog, na večeru, ko bi to bio i čime biste ga poslužili?
Želela bih da to bude
Margaret Atvud. Volela bih da razgovaram sa njom. Tako se divim njenim delima i volim njen duh. Smatram da je ona jedna od najzanimljivijih osoba koje mogu da zamislim. Pitala bih je kako je uspela da nastavi da piše nakon što je bila odbijena. Ona je samo nastavila kao da se ništa nije dogodilo.
Koji je Vaš najveći strah?
Moj najveći strah bi se mogao ostvariti – da će, ako nastavimo ovako, doći do svršetka sveta zbog klimatskih promena jer smo tako glupi. Strah me je da to nećemo shvatiti na vreme ili da to nećemo uzeti za ozbiljno.
Da možete da imate neku supermoć, koja bi to moć bila?
Volela bih da letim. Zaista sam umorna od aviona i saobraćaja – i vožnje po Londonu. Da, mislim da bih odabrala letenje.
Koja je najbolja knjiga koju ste pročitali u poslednjih 12 meseci?
To je lako – u pitanju je knjiga Ajane Lojd Banvo
When We Were Birds. Stvarno sam uživala. Mislim da ova autorka piše graciozno i moćno. Konstrukcija njenih rečenica, na šta uvek obratim pažnju dok čitam, zaista je besprekorna.
Čitanje u kadi: da ili ne?
Ne, zato što bi mi knjiga upala u vodu!
Šta više volite: kafu ili čaj?
Kafu, jer sam Amerikanka (smeh). Da, sigurno kafa. Odrasla sam pijući je.
Koja je najbolja knjiga koju ste ikada pročitali?
Moram ponovo da se vratim Roaldu Dalu. Rekla bih da mi je najbolja knjiga „Čarli i fabrika čokolade“. Mislim da je stvarno dobro osmišljena. Ima sjajan kraj. Ima fantastične likove. U toj knjizi je sve baš onako kako treba. I moram da napomenem da je i ta knjiga subverzivna.
Šta Vas je inspirisalo da napišete svoj prvenac?
Loš dan na poslu; loše raspoloženje. Bila sam na sastanku na kome je bilo mizoginih stavova i reakcija, pa sam pomislila: „Koliko dugo ćemo ovako još gubiti vreme, na ovakve situacije u kojima ženama nije dozvoljeno da progovore i iznesu drugačije ideje?“ Tog dana sam baš pobesnela i počela da pišem ovu knjigu.
Autor: Stiven Karlik
Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Kristijan Vekonj