10 najboljih gradova knjiga u svetu

Gradovi knjiga su započeti sa Hej-on-Veju (u Velsu), dok sada postoje zajednice širom sveta koje slave pisanu reč. U ovom odlomku iz nove knjige, autor Aleks Džonson je izabrao za list „Gardijan“ deset koje će „prelistati“ – i posetiti.



Belprat u Kataloniji, Španija

Iz mnogih razloga, ovo seoce je idealan grad knjiga. Ono je prelepo, ruralno mesto u oblasti Anoija u Kataloniji, na samo 90 km od Barselone. U njemu se nalazi privlačni srednjovekovni centar i stanovništvo sa radošću otvara svoja vrata svim ljubiteljima knjiga. Belprat je prvi grad knjiga u Kataloniji (drugi u Španiji, posle Uruene).

Tokom najvećeg gradskog festivala – prvog vikenda u junu – nekoliko seoskih kuća se privremeno pretvara u knjižare sa polovnim knjigama, kao dodatak mnogim štandovima postavljenim na ulicama. Knjige na akcijama se najviše prodaju u Kataloniji. Osim što služi za promociju sela, epitet „grada knjiga“ se koristi i za druge dobre namere: na nedavno održanom sajmu knjiga se mogla dobiti u zamenu za donaciju banci hrane. Ostali događaji povezani sa knjigama kreću se od konferencija, okruglih stolova i čitanja do dešavanja koja organizuju nezavisni regionalni izdavači.

Dopadljivi „Cal Pinyota“ na trgu Katalonija je hotel-knjižara sa spavaćim sobama uređenim po različitim temama, uključujući detektivske romane (sa posebnim akcentom na najpoznatijem regionalnom detektivu iz romana Pepeu Karvalu), istorijske romane i putovanja. Ovde se takođe organizuju i kreativne radionice pisanja i tematski književni vikendi za porodice, sa listama predloga za čitanje, potragama za blagom i kreativnim sekcijama.

U principu, ovaj grad knjiga pokreće zajednica. Od skromnog početka 2008. godine, kada ga je pokrenula „L’Associacio d’Amics de Bellprat“ (Asocijacija prijatelja Belprata), on danas nudi posetiocima više od 20 hiljada knjiga na prodaju. Ovo je veoma impresivna činjenica, s obzirom na to da je populacija sela manja od stotinu stanovnika.

Obližnji gradovi Cervera, u blizini Ljeide, i Monblan, u blizini Taragone, su takođe razvijani kao deo „Viles del Llibre“ (Sela knjiga) projekta, koji pomaže zabačeni predelima da izgrade održivu ekonomiju. I postoje planovi da se ekspanzija nastavi otvarajući još četiri grada knjiga pre 2020. godine.

Fontenoa la Žut, Francuska

Pre nego što je postao grad knjiga, gradić Fontenoa la Žut, koji se nalazi 100 km od Strazbura, nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa knijževnim svetom. Oformiljeno je „Društvo ljubitelja knjiga“ („Les Amis du Livre“) 1994. godine, u cilju promocije čitanja i pisanja. Grad knjiga je zvanično pokrenut dve godine kasnije, zahvaljujući zalaganju male grupe entuzijasta, uključujući bivšeg francuskog ministra poljoprivrede, Fransoa Guijoma i gradonačelnika sela, Žan-Mari Vanoa.

Osamnaest preduzetničkih inicijativa je pokrenuto u aprilu 1996. godine, sa knjižarama koje je trebalo da budu otvarane vikendima i praznicima i češće tokom leta. Tokom četiri godine, ovaj projekat je renovirao 24 zgrade za njihovu novu upotrebu. Na svom vrhuncu, postojala su 23 prodavca knjiga u selu a prvi vašar knjiga, u septembru 1994. godine, privukao je oko 11 hiljada posetioca, kao i prodavce knjiga iz Francuske, Belgije i Luksemburga.

Još uvek postoji 10 knjižara i studio kaligrafije, a ova varošica privlači putujuće sajmove umetnosti, kao što je Apprentiss'ART, koji je 2016. godine predstavio književni origami. U poslednje dve decenije ovde se organizuje i godišnje književno takmičenje, gde se u kratkoj knjizi objavljuju pobednička dela.

Neobični znak u centru sela pokazuje ka drugim gradovima knjiga širom sveta, kao i ka izmišljenim lokacijama, uključujući Atlantidu i Pelucidar, izmišljeno mesto Edgara Rajsa Barouza.

Najstarija knjižara u Fontnou je izvanredno nazvana „A la recherche du Livre Perdu“ („U potrazi za izgubljenom knjigom“) u ulici Sent-Pjer. Knjižara „Mačak u čizmama“, koja takođe datira iz 1996. godine, ima ogromna zakrivljena vrata i unutrašnje zidove od prirodnog kamenja. U ovom mestašcu se mogu naći i odlična mesta za nalaženje dečjih knjiga, stripova, a ima i specijalizovanih knjižara za arhitekturu i ezoterične teme, istoriju i postere.



Zlatni gradovi u Kaliforniji, Sjedinjene Američke Države

Grad knjiga Zlatni gradovi u Kaliforniji je oformljen 1997. godine – inspirisan postojanjem Hej-on-Veja –zahvaljujući zalaganju lokalnih ljubitelja knjiga Garija Stolerija i Džona Hardija. On u stvari obuhvata dve glavne lokacije, Gras Vali i grad Nevadu (oko 6 km severno), sa isturenim prodavcima u obližnjem Pen Valiju, Severnom San Huanu i Lejk of d Pajnsu, i u svojim najboljim danima je imao više od 30 knjižara.

Međutim, uprkos dobrom zaletu na početku i održavanju godišnjeg sajma knjiga Zlatna groznica, broj knjižara se smanjio. Pa ipak, u gradu Nevada, Stoleri još uvek vodi knjižaru sa svojom suprugom Klarindom, „Toad Hall Books“ , dok je „Hardy Books“, koja se otvara samo po potrebi, još uvek specijalizovana vesterne i sve stvari koje se smatraju kalifornijskim, od kojih većina nije uključena u onlajn katalog ove knjižare.

U blizini se nalazi „The open book“, osnovana 1994. godine, koju od 2015. vode zajedničkim trudom volonteri ‒ rade u smenama i organizuju večernja okupljanja. Privilegije volontera uključuju neograničeno pozajmljivanje knjiga. Ova knjižara je takođe dom nezavisnog izdavača „The open book press“.



Lileputhamer, Norveška

Svi gradovi knjiga prodaju dečju literaturu i neki prodavci se fokusiraju isključivo na naslove za mlade, ali postoji samo jedan dečji grad knjiga na svetu – Lileputhamer u Norveškoj. Lileputhamer je mali porodični avanturistički park. Glavni deo parka je minijaturna kopija glavne ulice grada Lilehamer, u okrugu Storgata, sa svim kućama izgrađenim onako kako su izgledale tokom tridesetih godina prošlog veka, ali u četvrtini njihove veličine. Postoji više od 40 prodavnica, dva hotela, tri kafića, dve pekare, policijska stanica i bioskop. Među svim ovim je i „Dečji grad knjiga“ – šest kuća posvećenih isključivo knjigama.

„Imamo oko 15 hiljada knjiga svih žanrova, i sve su za decu“, kaže Ketrin Vilhelmsen, glavna menadžerka. „Knjige su podeljene u različite kuće u skladu sa godinama čitalaca i onda opet prema kategorijama, kao što su životinje, bajke, zaštita okoline, kauboji, kriminalistika, priroda i život u prirodi. Kuće su „Kada su mama i tata bili mladi“ (knjige napisane između 1900. i 1970. godine), „Kuća slikovnica“, „Književnost za mlade“, „Misterije i zločini“, „Kuća stripova“ i „Kuća činjenica“.

Biblo Tojen u Oslu, Norveška

Ova biblioteka je namenjena iskuljučivo deci i to u uzrastu od 10 do 15 godina; odraslima je ulaz zabranjen i decu moraju da čekaju napolju. Biblioteka radi normalno, sa članskim karticama za iznajmljivanje knjiga i sadržajem namenjenim deci, kada se školski dan završi.

Izgled i uređenje ove biblioteke je sve samo ne normalno. Nakon konsultovanja mladih čitalaca, dizajneri su instalirali volvo kamion sa funkcionalnom kuhinjom pozadi (biblioteka organizuje i razne aktivnosti, uključujući i kurseve kuvanja) i sofu za čitanje ispod haube. Članovi biblioteke mogu takođe da uživaju u svojim knjigama u vazdušnoj gondoli, napravljenoj preradom tak-taka, koja visi sa plafona, stolici iz berbernice i raznim vrstama kolica. Knjige su podeljene po temama, što znači da nijedna knjiga nema fiksu lokaciju. Tokom noći, posvećeni knjiški dron leti po biblioteci kako bi skenirao i ažurirao pozicije knjiga.

Monteriđio, Italija

Istorija prodaje knjiga u ovom planinskom selu u Toskani traje vekovima unazad. Prvu štampariju u gradu je otvorio Đakopo da Fivizano 1471. godine i prva knjižara je otvorena negde pred kraj devedestih godina 15. veka. U narednih sto godina, lokalno stanovništvo – ponekad i cele porodice – počelo je da prodaje knjige, noseći velike pletene korpe pune knjiga po vašarima i pijacama centralne i severne Italije.

Poslovanje porodica kao što su Bertoni, Fogola, Gelfi, Điovanaci, Mauci, Lazareli, Lorenzeli, Rinfesci i Tarantola ostalo je u sećanju stanovnika jer su ulice gradića nazvane po njima, a 1952. godine Monteriđio je bio domaćin čuvene „Premio Bancarella“, vodeće italijanske književne nagrade.

Pored knjiga, lutajući trgovci su prodavali i noževe i drugo oruđe. Kako su se broj i težina knjiga povećavali, trgovci su počeli da koriste kolica koja su vukli oni ili konji. Danas, ove istorijske i aktuelne aktivnosti nadgledaju volonteri organizacije „La maesta di Montereggio“, osnovane 2013. godine.

Do vremena ujedinjenja Italije, intelektualci i bogati članovi društva su postali najbolje mušterije, zainteresovani za zabranjene knjige koje su ovi lutajući prodavci uspevali da prenesu preko granice iz drugih država. „Najtraženije knjige su bile one čiji su autori bili ljudi poput Macinija, D'Aceglija, Katanea, Rosetija, Pelikoa i Balboa, kao i erotski i ljubavni romani i Makijavelijeve i Volterove knjige“, rekao je Đakomo.

Danas je ovo selo od samo 50 stanovnika, domaćin velikog sajma knjiga svakog avgusta i prestižne nagrade za ilustrovane knjige „Takmičenje neme knjige“. Kao dodatak knjižarama, postoji i nekoliko „poštenih“ prodavnica (otvorena mesta sa kutijama u koje kupac sam ubacuje novac i poslovanje im se zasniva na poštenju kupaca) sa gomilama knjiga podeljenim po žanrovima širom Monteriđija.

Obidos, Portugalija

Obidos je prelepi, istorijski grad na vrhu brda sa bedemom koji okružuje kompaktni srednjovekovni centar prepun kaldrmisanih ulica i tradicionalnih kuća. Grad – samo na sat vremena severno od Lisabona – prvobitno je bio poznat po sajmu čokolade i kao dom ginjinha, likera od višnje. Zatim je Hose Pinho, vlasnik lisabonske knjižare „Ler Devagar“ („Čitaj polako“), došao na ideju da pretvori Obidos u grad knjiga.

Obidos se izdvaja od većine drugih gradova knjiga po tome što nove knjižare nisu otvarane: mnoge prodavnice su samo uključile knjige u svoj već postojeći asortiman. Tako lokalne umetničke galerije prodaju knjige, organska pijaca Obidosa ima police s kuvarima iza svežeg voća i povrća, a muzeji poseduju knjige u skladu sa svojim pojedinačnim fokusom – istorijske, naslove o dizajnu enterijera, kao i naslove o istorijskom nasleđu.

Hotel „Književni čovek“ na Rua Dom Joao de Ornelas (sobe za samo 85e) vodi bivši gradonačelnik Telmo Farija i uspeo je da veoma dobro objedini smeštaj i književnost. Oko 50 hiljada knjiga koje su za prodaju raspoređeno je u ovom zdanju od 30 soba. Neke su na portugalskom jeziku, ali je većina na engleskom, sa akcentom na knjige izdavača Penguin, Pelican i Pan.

Jedna od najizvanrednijih knjižara je „Grande Livraria de Santiago“, unutar gradske crkve iz 13. veka, pored zamka Obidos. Knjige na različitim jezicima prekrivaju nekadašnji oltar, a police pune knjiga zamenjuju crkvene klupe. „O Bichinho do Conto“ je prva knjižara u okrugu koja je posvećena dečjim naslovima i ona je nekadašnja osnovna škola.

Obidos je domaćin velikog međunarodnog festivala Folio, koji okuplja nagrađivane autore, kao što su Salman Ruždi i VS Nejpol i sastoji se od čitalačkih maratona, koncerata i filmskih projekcija. Drugi projekti uključuju nacrte za pretvaranje napuštenih kuća u prostore za život i stvaranje pisaca, slikara i drugih kreativnih duša.



Paju, Južna Koreja

Grad knjiga Paju usamljeno stoji među ostalim članovima Međunarodne organizacije gradova knjiga jer, iako u njoj cvetaju knjižare, kafići sa knjigama i izdavači, u njemu nema ničeg drugog. Svaka moguća zgrada i osoba ovde posvećena je stvaranju, izdavanju, prodavanju i promovisanju koreanskih knjiga.

Takođe se nalazi na najneverovatnijem položaju od bilo kog drugog grada knjiga: na močvarnoj ravnici, u blizini demilitarizovane zone, svega nekoliko kilometara od granice sa Severnom Korejom. Ova lokacija je bila vodeći princip za osnivače koji su želeli da naglase važnost zajedničke dobrobiti nad sopstvenim interesom. Dok je u svojoj srži ideja bila posvećenost štampanju, plan je u stvari bio da se stvori grad kao protivteža prevelikom razvoju Seula.

Od 1989. godine važne međunarodne arhitekte i dizajneri pretvaraju Paju u jedinstveno mesto. Postoji tradicionalna korejska hanok kuća u centru, kao simbol cilja da Paju bude u harmoniji sa svojim okruženjem. Jedni su kritikovali da je to pomalo sterilan industrijski park, dok drugi aplaudiraju tim tihim ulicama punim drveća, bez saobraćajnih gužvi, sa drvenim klupama i neobičnim karakteristikama, poput minijaturne železnice koja ide oko dečje knjižare.

Kafići sa knjigama su svuda, uključujući i popularni „Hese“ na trećem spratu muzeja „Pinokio“. Ogromna „Kuća šume knjige“ („Heyri“) je kulturnoumetnički kompleks na tri sprata gde posetioci mogu piti domaću kafu okruženi policama sa knjigama od poda do plafona.

Paju je bio vlasništvo Ji Ki-Unga, ali sada pripada Ministarstvu kulture, sporta i turizma. Danas ima oko 250 izdavača i oko 10 hiljada ljudi radi ovde (nekolicina tu i živi, drugi putuju na posao, neki u specijalnim autobusima koji su u vlasništvu izdavača). Grad je podeljen u tri zone: izdavački deo, štamparski deo i deo za podršku. Knjige (većina na korejskom, ali neke i na engleskom i japanskom) se prodaju u prizemnim prostorijama raznih izdavača, kao i u knjižarama. Pored godišnjeg sajma Booksori, koji privlači i do pola miliona posetioca tokom tih nedelju i po dana, postoji i Paju književna nagrada za azijske pisce, urednike i dizajnere za promovisanje kulture regiona.

„Šuma mudrosti“ („Hoedong-gil“) ima police visoke osam metara i kolekciju od 50 hiljada doniranih knjiga, od kojih su mnoge dobijane besplatno od akademika i drugih stručnjaka. Volonteri pomažu čitaocima pri izboru knjiga, a tu je takođe i hotel, tako da posetioci mogu čitati knjige 24 časa dnevno. Predavanja i književni klubovi se odvijaju tokom cele godine, a u maju Paju je domaćin dečijeg sajma knjiga.



Torup, Danska

Torup je neobičan čak i za grad knjiga. Postoje dva dela ove danske zajednice od oko 300 stanovnika: stari deo (selo iz 11. veka) i nova zona koja je, od devedesetih, sedište ekološkog sela, nazvanog „Økosamfundet Dyssekilde“.

Originalna zamisao ovog ekološkog sela je bila da se napravi vegetarijansko, duhovno i humano selo, iako je fokus sada više na zajedničkoj osnovi vrednosti nego na prvobitnoj ideji. Selo je podeljeno na šest poluautonomnih grupa koje su odgovorne za područja između kuća i koje upravljaju sopstvenim budžetima i društvenim događajima.

Predavač na univerzitetu i stanovnik sela Peter Plant, sada gradonačelnik grada knjiga, čuo je radio program o Fjarlendu, gradu knjiga u Norveškoj, i verovao je da bi to bila odlična stvar za Torup. Potom je posetio Tvedestrand, takođe u Norveškoj, i Torup bogby (danski naziv za grad knjiga) je osnovan 2006. godine, sa 2000 ljudi koji su posetili prvi letnji sajam.

Pet vagona knjiga – kolica sa nastrešnicama – postavljeni su 2007. godine kraj puteva za samoposluživanje, a zatim im se pridružio i kafić sa knjigama u prodavnici zdrave hrane „Taraxacum“. Godinu dana kasnije, u mestu je održana prva radionica za pisce koji tek počinju da stvaraju. Sada ima na desetine kolica sa knjigama i mesta širom grada u kojima je moguće kupiti knjige.

Torup se 2010. godine pridružio Međunarodnoj organizaciji gradova knjiga, a 2011. je obnovljena stara železnička stanica, koja potiče iz 1916. godine, postala sedište grada. U njoj se sada u prizemlju nalaze knjižara, prodavnica lokalne hrane i stanica za iznajmljivanje bicikla.

Posetioci mogu pronaći male knjižare u garažama, radničkim kućama, nekorištenim štlama, ulazima na farme, ispred crkve i na ulazu u supermarket. Takođe se mogu videti i neke genijalne ideje za izlaganje knjiga: knjige složene u kutije za hleb ili sanduke za mleko. Ovde se takođe organizuje i godišnji sajam skandinavske knjige sa raznim govorima i čitanjima poznatih autora, kao i muzičkim nastupima.

Bredevurt, Holandija

Bredevurt se nalazi u holandskom okrugu Alten, blizu granice sa Nemačkom. Postao je grad knjige 2003. godine i u svojim najboljim danima imao je oko 30 knjižara i poslovnica vezanih za knjige. Bio je jedan od osnivača Međunarodne organizacije gradova knjiga. Danas je aktivna samo polovina knjižara.

Lokalni istoričar i nastavnik Henk Rusink bio je glavni pokretač grada knjiga nakon velike restauracije srednjovekovnog centra Bredevurta. Inspirisan putovanjem u Hej-on-Vej i uz podršku lokalnih vlasti, kontaktirao je stotine prodavaca knjiga u Nemačkoj i Holandiji i okupio ih kako bi im prodao svoj koncept.

Pored osnovne ponude, većina knjižara je specijalizovana. „Engleska knjižara“ drži istorijske, ilustrovane i knjige engleske književnosti; „Scrinium“ ima knjige na grčkom i latinskom jeziku; „Stari motor“ knjige o automobilima i traktorima, a „Boek en Zo“ prodaje knjige iz oblasti matematike, fizike, hemije, astronomije, medicine i biologije.

U gradu postoji i veliki broj „poštenih“ knjižara. Među njima je i jedna za koju se tvrdi da je najmanje pozorište u Holandiji (sa svega 14 mesta), a koje redovno ima predstave raznih pripovedača, pesnika i muzičara. „Chartae Laudes“ otvorena je popodne svake treće subote u mesecu ili po zakazivanju, a nudi usluge poput restauracije knjiga, povezivanja i prodaje ručno dekorisanih papira.

Svake treće subote se održava i pijaca knjiga na trgu Zand sa prikazivanjem načina za povezivanje knjiga. Postoji i tradicija sajma knjige u maju i avgustu koji privlače prodavce iz Nemačke, Belgije i Holandije, kao i uskršnji sajam kada su knjige na velikim popustima. U Bredevurtu se nalazi i uspešni kafić „Boekencafé“ koji je pokrenut u nekadašnjoj gradskoj crkvi, a sada je to kulturni centar Koppelkerk.

Koledž ulica u Kalkuti, Indija

Pred kraj 18. veka, Kalkuta je postala centar štampanja knjiga zahvaljujući kompaniji „Istočna Indija“ koja je izgradila štamparsku industriju u ovom gradu. Taj pedigre je zadržala i danas je Međunarodni sajam knjiga u Kalkuti (koji je osnovan 1976. godine) najveći sajam knjiga na svetu među onima koji su otvoreni za posetioce.

Iako nije zaista grad, Koledž ulica, koja se nalazi u severnom, starom delu grada, pretvorena je u raj za knjigoljupce. Lokalno je poznata kao „Boi Para“ („Kolonija knjiga“), a smatra se najvećim tržištem za prodaju polovnih knjiga na svetu. Duga oko 1,5 kilometara, proteže se od ulice Mahatma Gandi do avenije Ganješ Čandra, i u njoj se nalazi dug niz uličnih štandova, tradicionalnih knjižara, izdavača i obrazovanih institucija.

Neki od prodavaca tvrde da im je to porodična tradicija već više od stotinu godina. Ponuda je očaravajuća: pre svega tu su udžbenici, ali i razne knjige, pamfleti i drugi štampani materijali, pre svega na indijskim jezicima (preovlađuje bengalski) i engleskom. Kada se sve ovo ukombinuje sa često haotičnim karakterom ove prometne ulice, dobija se šarenoliko istraživačko iskustvo.

Među ozidanim knjižarama izdvajaju se „Nacionalna knjižara“ (preko puta predsedničkog univerziteta), „Desgupta & Co“ (najstarija knjižara u ulici otvorena 1886. godine) i biblioteka „Bani“ (porodični posao koji se prenosi već pet generacija). Jedna od najvažnijih znamenitosti Koledž ulice je „Indian Coffee House“ koji je deo lanca i vode ga zaposleni u kafiću. Iako nije poznat po svojoj kafi, ima dugu istoriju kao mesto sastajanja raznih intelektualaca, umetnika i političara, kao i lokalnih studenata.

Autor: Aleks Džonson
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković