10 knjiga zbog kojih će vam zamirisati police: Kupi sebi te proklete ljiljane (ili neko drugo cveće)

Nemojte da se pravite da i sami ne pevušite novi hit Majli Sajrus – melodija je zarazna, a poruka nije ništa lošija: ima nečeg moćnog u tome da sami sebi kupimo cveće. I dok špartate ulicama u potrazi za najslađim buketićem kod uličnih prodavaca, nije naodmet da skoknete u našu knjižaru i ukrasite svoje police ovim „cvetnim“ delima. Ili u prevodu: kupi sebi te proklete ljiljane! (P. S. Ako vas prolećni vazduh omami i sludi i desi se da zaboravite, možete ih poručiti i preko našeg sajta!)

„Kupi sebi te proklete ljiljane“ – Tara Šuster

Pa da počnemo sa „Kupi sebi te proklete ljiljane“, što nam je Tara Šuster poručila još pre dve godine. (Da li si je pročitala, Majli?) A šta nam ova knjiga zapravo poručuje? Da je učenje na tuđim greškama jedan promišljen način da dođete do što bolje i srećnije verzije sebe, pa je stoga ova knjiga savršena za takav poduhvat. Ovaj dnevnik uspona i padova pun je pogodak jer je ispunjen biserima mudrosti. Pored toga, ovaj duhovni vodič će vam predstaviti ono čemu svi težimo – kako da vodimo svoj život na najbolji način.

---

„Cveće za Aldžernona“ – Danijel Kiz

Ako ijedan cvet treba da vam ukrasi police, onda je to bez sumnje onaj namenjen Aldžernonu. Aldžernon je beli miš na kome je urađena eksperimentalna operacija mozga pre nego što je Čarli postao prvi čovek koji joj je podvrgnut. Pošto prolaze kroz slično iskustvo, Čarli se jako vezuje za malog stvora. Kada se mišu stanje pogorša, pa potom u mukama ugine na kraju eksperimenta, Čarli ne žali samo Aldžernona (na čiji grob u dvorištu ostavlja cveće) već i svoju izvesnu budućnost.

---

„Žene koje kupuju cveće“ – Vanesa Monfort

Neodoljivi naslov romantičnih korica pokušava da odgovori na pitanje da li je feminizam poboljšao život žena. Pet ženskih portreta će vas naterati da dobro promislite sopstveni stav prema životu dok se budete naizmenično poistovećivali sa njihovima pričama. Ovo je jedna od onih knjiga u kojoj ćete uživati dok je čitate, a potom je preporučivati svim drugaricama. Uronite u Književnu četvrt Madrida i naučite „jezik cveća“ uz ovaj šarmantni roman.

---

„Dama s kamelijama“ – Aleksandar Dima Sin

Roman je nastao na osnovu ličnog iskustva pisca sa jednom pariskom kurtizanom. Čuvene kamelije iz naslova ipak su bile „samo plod mašte“, što je Dima Sin priznao dvadeset godina kasnije. Kurtizana u romanu menja bele kamelije crvenim signalizirajući tako svojim obožavaocima da li je na raspolaganju ili ne… Zanimljiv je to detalj, pogodan da zaintrigira čitaoce. Ukoliko do sada niste, uronite u ovu tragičnu ljubavnu priču koja je postala klasik.

---

„Ubistva pod cvetnim mesecom“ – Dejvid Gren

U okrugu Osejdž milioni sićušnih cvetića cvetaju u aprilu – divlje ljubičice i prolećne lepotice i plavojčice. U maju kad kojoti zavijaju na obeshrabrujuće veliki mesec, ispod cvetića mile biljke koje im kradu svetlost i vodu. Vratovi manjih cvetova se povijaju i latice odlepršaju, pa ubrzo budu sahranjeni pod zemljom. Zato Indijanci plemena Osejdž nazivaju maj mesecom ubicom cvetova. Pred vama je priča iz američke istorije o koristoljublju i gramzivosti ljudi, lakom novcu koji je nafta obećavala, što je sve dovelo do zlokobnog – ali takođe i jedinog – progona i masovnog ubijanja pripadnika ovog plemena.

---

„Bela hrizantema“ – Meri Lin Brakt

Džordž Orvel nas je naučio da je svaka napisana reč politički angažovana – takav je nesumnjivo i debitantski roman Meri Lin Brakt. „Bela hrizantema“ je priča o dve sestre iz Koreje, razdvojene u vihoru Drugog svetskog rata. Japanski vojnik odvodi Hanu u seksualno ropstvo; Emi je ostavljena da odrasta pitajući se šta se dogodilo sa njenom sestrom. Priča o Hani prati ratne godine, dok se radnja poglavlja posvećenih Emi, koja iako u poznim godinama još uvek traži svoju sestru, odvija u 21. veku. A vama će police ukrasiti i jedna bela hrizantema.

---

„Istanbulska lala“ – Iskender Pala

Vešto prepletenim pričama o dvojici mladića koji su izgubili svoje voljene i završili u zatvoru, turski autor nam donosi priču o Istanbulu 18. veka i prilikama u Osmanskom carstvu. U ovom raskošnom romanu životi fiktivnih junaka prepleli su se sa istorijskim ličnostima, a pred nama će se odškrinuti vrata izuzetno zanimljive epohe. Uz pregršt istorijskih i folklornih detalja, Iskender Pala tka očaravajuću tapiseriju sjaja i poroka Istanbula, vodi nas od sultanovog dvora i derviških loža do kafana i hamama, kroz svet intriga, zavera, ljubavnog zanosa i otkriva vam misteriju svetog cveta Istoka – lale.

---

„Kupina i divlja ruža“ – Sonja Velton

Raskošan i dirljiv roman veoma vešto čitaoce uvodi u osamnaestovekovno okruženje tkača svile u Engleskoj. Ester Torel, žena hugenotskog tkača svile, uverena je da sprovodi božju volju kad izbavi Saru Kemp iz bordela. Sara sumnja da je život sluškinje bolji od života kurve, ali prilika da pobegne iz stega svoje madam previše je dobra da bi je odbila. Kad muž ismeje njene tkačke ambicije, Ester nehotice pokreće događaje koji će promeniti sudbinu čitavog domaćinstva Torelovih i pripremiti pozornicu za pogubni dan obračuna između dve žene, koje simbolično možemo prepoznati u cvetovima ruže i kupine koje će završti u tkanju.

---

„Zgažene bulke“ – Afiniti Konar

One su bliznakinje. Perl je zadužena za: tugu, dobrotu, prošlost. Staša mora da vodi brigu o: komičnom, budućnosti, lošem. Originalna priča o užasima Holokausta i životu posle njega, o bliznakinjama koje se bore da prežive užase Drugog svetskog rata. U eksperimentalnoj populaciji blizanaca, poznatoj još i kao Mengeleov zverinjak, devojčice doživljavaju užase koji ih menjaju, prekidaju posebnu sponu između njih i izobličavaju njihova bića pod teretom krivice i bola. Te zime, na koncertu koji je organizovao Mengele, Perl nestaje. Staša tuguje, ali grčevito veruje da je njena sestra još živa.

---

„Ponoćna ruža“ – Lusinda Rajli

Obuhvatajući četiri generacije od 1911. godine do danas, „Ponoćna ruža“ prati neobičan život Anahite Čavan i dočarava nam prizore velelepnih palata Indije i veličanstvenih vlastelinskih zdanja Engleske. U vreme kad je Britanska Indija bila na vrhuncu, jedanaestogodišnja Anahita, iz plemenite ali osiromašene porodice, sklapa doživotno prijateljstvo s princezom Indirom, povlašćenom kćerkom bogatog indijskog vladara. Postavši princezina zvanična družbenica, Anahita uoči izbijanja Velikog rata prati prijateljicu u Englesku. Tamo upoznaje mladog Donalda Astberija, naslednika veličanstvenog, udaljenog poseda Astberi, i njegovu lukavu majku.