10 fascinantnih činjenica o Robertu Luisu Stivensonu

Uz Roberta Bernsa i Valtera Skota, Robert Luis Stivenson je jedan od najistaknutijih škotskih pisaca. Njegova najpopularnija dela – avanturistički roman „Ostrvo s blagom“ i gotski „Doktor Džekil i mister Hajd“ – učvrstili su njegovo mesto među književnim velikanima. Podaci iz 2018. godine ukazuju na to da je po broju adaptacija sedmi autor na svetu, a prema podacima UNESCO nalazi se na 26. mestu najprevođenijih autora. Evo nekoliko činjenica o Robertu Luisu Stivensonu, čiji je život, baš kao i njegove najpoznatije priče, bio pun avantura i nedaća.

Datum i mesto rođenja: 13. novembar 1850, Edinburg, Škotska

Datum i mesto smrti: 3. decembar 1894, Vailima, Upolu, Samoa

Najpoznatija dela: „Ostrvo s blagom“, „Doktor Džekil i mister Hajd“

1. Robert Luis Stivenson je patio od doživotne, hronične plućne bolesti.

Robert Luis Stivenson je rođen kao Robert Luis Balfur Stivenson u Edinburgu, u Škotskoj, 13. novembra 1850. godine (kada je bio mlad, odbacio je majčino prezime Balfur). Podložnost problemima sa respiratornim sistemom nasledio je od svoje majke Margaret Izabel Balfur, pa su ga tokom života mučile plućne infekcije koje su ga učinile mršavim i krhkim. Njegovi simptomi bili su karakteristični za tuberkulozu – imao je jak kašalj, groznicu, otežano disanje i pljuvao je krv – ali u to vreme nije bilo testova za ovo oboljenje, pa su neki stručnjaci sugerisali da je možda patio od neke ređe bolesti koja ima slične simptome, poput bronhiektazije ili Osler-Veber-Renduovog sindroma.

Zbog lošeg zdravstvenog stanja Stivenson nije redovno pohađao školu, pa su ga tokom posebno teških napada bolesti podučavali privatni učitelji. Za to vreme se jako zbližio sa Alison Kaningam, poznatom kao „Kami“, medicinskom sestrom koja ga je negovala. U Muzeju Roberta Luisa Stivensona možete doći do sledeće informacije: „Kami mu je redovno čitala Stari zavet, katihizise i Banjanovo delo ’Hodočasnikov put’. Zbog svog donekle izolovanog detinjstva razvio je bujnu maštu, a samim tim i san o tome da postane pisac.“

2. Stivensonova porodica je od njega očekivala da se bavi dizajnom svetionika.

Stivenson je potekao iz porodice inženjera koji su dizajnirali većinu škotskih svetionika i očekivalo se da će se baviti porodičnim poslom. Počeo je da studira inženjerstvo na Univerzitetu u Edinburgu 1867. godine, ali nije bio baš zainteresovan – kasnije je napisao da je tada „već odlučio da će postati pisac“.

To je saopštio svojim roditeljima 1871. godine, ali su se dogovorili da će se vratiti na univerzitet i završiti pravo u slučaju da ne bude mogao da se finansijski izdržava kao pisac. Stivenson je diplomirao 1875. godine, ali nije imao nameru da se bavi advokaturom.

Iako je Stivenson odabrao književnost umesto dizajna svetionika, njegova putovanja po Škotskoj (kada je sa ocem Tomasom išao u obilazak građevina) verovatno su poslužila kao inspiracija za njegova dela. Pretpostavlja se da je Ostrvo kostura iz romana „Ostrvo s blagom“ zasnovano na ostrvu Fidra ili ostrvu Anst koje pripada Šetlandskim ostrvima.

3. Njegova književna karijera započela je pisanjem eseja, putopisa i kratkih priča.

Stivensonova prva objavljena knjiga The Pentland Rising (1866) pripada istorijskoj publicistici. Stivenson je bio tinejdžer kada je njegov otac platio štampanje 100 primeraka ove ne previše obimne knjige. (Inače, njegov otac je kupio skoro svaki primerak jer se plašio da se neće svideti ljudima.)

Kada je odrastao, Stivensonovi prvi objavljeni radovi bili su lični eseji (prvi, An Old Scotch Gardener, pojavio se u časopisu Univerziteta u Edinburgu 1871. godine), kratke priče, književni i istorijski eseji. Prve knjige koje je objavio bile su putopisi: An Inland Voyage, knjiga u kojoj je detaljno opisano njegovo putovanje kanuom niz reku Oaza u Belgiji i Francuskoj, objavljena je 1878. godine; a knjiga „S magarcem kroz Sevene“, koja opisuje njegovo pešačenje po Francuskoj sa tvrdoglavim magarcem po imenu Modestin, objavljena je godinu dana kasnije.

4. Stivenson je (na neki način) napisao uvodnu pesmu za seriju „Tuđinka“ (Outlander).



Pored romana, kratkih priča i putopisa, Stivenson je pisao poeziju i drame i komponovao muziku. Jedna od njegovih najpoznatijih pesama je „The Skye Boat Song“, tradicionalna škotska narodna pesma za koju je napisao novi tekst.

Pesmu je prvobitno komponovao Vilijam Ros krajem 18. veka, pod naslovom „Cuachag nan Craobh“ („Kukavica u gaju“). Vek kasnije ser Harold Bolton je napisao novi tekst koji opisuje bekstvo Lepog princa Čarlija na ostrvo Skaj nakon što je poražen u bici kod Kalodena 1746. godine. Stivenson je smatrao da je Boltonov tekst „neadekvatan“, kako je jednom prilikom izjavila njegova žena, tako da je napisao svoj tekst o tom istom događaju, koji je bio „više u skladu sa tužnom melodijom“.

Stivensonova verzija se čuje u uvodnoj špici televizijske adaptacije „Tuđinke“; Ber Makriri je komponovao različite verzije ove pesme za svaku sezonu ove serije. U pesmi je upotrebljen Stivensonov originalni tekst – jedino je reč „mladić“ (odnosi se na Lepog princa Čarlija) promenjena u reč „devojka“ (odnosi se na glavnu junakinju Kler).
 
5. Stivenson se zaljubio u stariju udatu ženu i uputio se na skoro fatalno transatlantsko putovanje kako bi je oženio.

Dok je bio u Francuskoj 1876. godine, Stivenson je upoznao i zaljubio se u Fani Van de Grift Ozborn, Amerikanku koja je bila deceniju stariju od njega, udata (mada su se ona i njen muž otuđili jedno od drugog) i imala decu. Vratila se u Kaliforniju 1878. godine, a godinu dana kasnije Stivenson je krenuo iz Grinoka, nadomak Glazgova, na izuzetno naporan put kako bi je oženio.

Stivensonovo putovanje preko Atlantika brodom i vozom duž Amerike izrodilo je putopise Across the Plains iz 1892. godine i The Amateur Emigrant, koji je posthumno objavljen 1895. godine. Iako ga je putovanje kreativno nadahnulo, nehigijenski uslovi prevoznih sredstava doveli su do pogoršanja njegovog već krhkog zdravlja. Njegov smeštaj u drugoj klasi na brodu (jedan nivo iznad onoga sa najjeftinijim kartama) bio je skučen, smrdljiv i prljav, a uskoro je otkrio da i voz nije ništa bolji od toga. „Rečeno mi je da sam izgledao kao čovek na samrti“, napisao je u knjizi Across the Plains, „toliko me je ovo dugo putovanje potreslo“.

Ubrzo po dolasku u Monterej, gde je Fani boravila, Stivenson je odlučio da ode na kampovanje u nadi da će mu svež vazduh povratiti zdravlje dok je čekao da se ona razvede. Međutim, teško se razboleo tokom boravka u dolini Karmel, na ranču za uzgoj koza. Spasli su ga farmeri, a zatim ga prebacili u kuću u Montereju – koja je danas muzej sa javnim parkom, poznatija kao Stivensonova kuća – da se u potpunosti oporavi. Kada se Fani nedugo zatim vratila u svoj dom u Ouklandu, Stivenson se preselio u San Francisko, pre nego što je zbog novog naleta bolesti završio pod Faninim okriljem. Stivenson je kasnije za samog sebe napisao da je na dan njihovog venčanja 19. maja 1880. godine izgledao kao „puka komplikacija kašlja i kostiju“.

6. Zbog lošeg zdravlja Stivensonu je bila potrebna toplija klima, tako da se na kraju nastanio na Samoi.

Stivenson, Fani i Fanin sin Lojd proveli su većinu 1880-ih u potrazi za toplim vremenom i čistim vazduhom širom Evrope kako bi Stivensonu olakšali respiratorne probleme. Tokom ovih godina autor je napisao najpopularnije romane, ponekad pod uticajem medicinskog kokaina. Nakon što su ponovo kratko živeli u Americi, porodica je 1888. godine krenula na poduže jedrenje Južnim morima, i usput posećivala mesta poput Francuske Polinezije i Havaja (gde su se sprijateljili sa kraljem Kalakauom).

Kako se 1889. bližila svom kraju, odlučili su da se nastane na Samoi (a usput su plovili i do Australije i Novog Zelanda dok se njihova kuća gradila). Stivenson je dobio ime Tusitala („pripovedač“) i naučio je samoanski, a čak je objavio i knjigu pod naslovom The Bottle Imp (1891) na tom jeziku. Vailima, dom Stivensonovih na Upolu (drugom najvećem samoanskom ostrvu), pretvoren je u muzej.

7. Stivenson je bio protiv kolonizacije na Samoi.

Život na Samoi je u ogromnoj meri uticao na Stivensonovo književno stvaralaštvo, što ga je navelo da se okrene pisanju antiimperijalističkih komentara koji su se našli u knjizi A Footnote to History: Eight Years of Trouble in Samoa (1892), novelama „Obala Falese“ (koja je objavljivana u nastavcima tokom 1892. godine pod nazivom „Uma“) i Ebb Tide (1894), kao i u nekim pismima koja je uputio Tajmsu u Londonu. „Počinjem da shvatam da je romantično okruženje najgore moguće okruženje za romantičnog pisca“, oštro je izjavio njegov kolega Oskar Vajld, ali prema naučnici Ani Faktorovič „Stivensonov istorijat Samoe bio je značajna istorijska referenca i teorijsko delo koje je poslužilo kasnijim antikolonijalističkim piscima koji su često izjavljivali da su mnogo toga naučili iz Stivensonovih dela i da su im se divili.“.

8. Stivenson je umro u 44. godini, ali ne zbog oštećenih pluća.

Samo nekoliko godina nakon što je pustio korene na Samoi, Stivenson je umro. Ali što je iznenađujuće, njegova slaba pluća nisu bila razlog tome. Stivenson je 3. decembra 1894. godine pomagao Fani da napravi majonez za večeru. „Počela sam da mutim majonez; on je dodavao ulje svojom mirnom rukom, kap po kap“, napisala je Fani u pismu prijateljici. „Odjednom je spustio flašu, kleknuo kraj stola, naslonivši glavu na njega.“ Četrdesetčetvorogodišnji pisac doživeo je izliv krvi na mozgu i umro nekoliko sati kasnije.

Stivenson je sahranjen blizu vrha planine Vaea, a kao epitaf na njegovom grobu nalaze se stihovi njegove pesme „Rekvijem“.

9. Dan Roberta Luisa Stivensona se svake godine obeležava na njegov rođendan...

Dan Roberta Luisa Stivensona ustanovljen je 2011. godine u čast škotskog autora. Svake godine, 13. novembra (ali i dan pre i dan kasnije) u Stivensonovom rodnom gradu Edinburgu, održavaju se različite manifestacije, uključujući predavanja stručnjaka, pešačke ture, nošenje brkova poput njegovih i potrage za blagom. Razume se, Stivensonov život i nasleđe bili su u centru pažnje i mnogo pre nego što je ustanovljen Dan Roberta Luisa Stivensona. Na primer, 1994. godine puštena je u opticaj komemorativna novčanica od jedne funte sa slikom Stivensona povodom stogodišnjice njegove smrti.

10. … ali je on zapravo poklonio nekome svoj rođendan.

Tri godine pre nego što je umro, Stivenson je poklonio svoj rođendan dvanaestogodišnjoj devojčici Eni Ajd, koja se preselila na Samou kada je njen otac imenovan za predsedničkog poverenika. Ona je rođena 25. decembra i bilo je razumljivo to što je bila ogorčena time što je Božić uvek bio bitniji od njenog rođendana. Stivenson je odlučio da Eni podari svoj rođendan (13. novembar), a čak je napravio i lažni pravni dokument u kome je naveo uslove. U njemu se navodi da je na nju preneo sve svoje rođendanske privilegije, uključujući „jedenje velike količine pečenja i primanje poklona“.

Autor: Lorna Volas
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Wikimedia Commons