10 činjenica koje niste znali o Puškinu

Puškinov doprinos ruskoj književnosti nikako se ne može zanemariti. Njegove stihove većina Rusa zna napamet, a njegovi romani su među prvima koji se čitaju kao lektira. Iako su mu dela poznata u svetu, detalji iz njegovog života sadrže neverovatne detalje. Sledi sve što treba da znate o ovom čuvenom književniku.

Puškin vodi poreklo iz Etiopije

Puškinova porodica ima korene u staroj liniji aristokrata. Zanimljivo je da vode poreklo iz Afrike – Puškinov pradeda bio je sin afričkog princa koji je služio pod prvim ruskim carem Petrom Velikim. Iako Puškin nikada nije bio u Africi, u glavnom gradu Etiopije Adis Abebi podignut mu je spomenik.

Bio je talentovan za jezike

Kao mnoga deca plemićkog porekla, Puškin je počeo da uči jezike još u ranom dobu. Učitelji su bili Francuzi te je ovaj jezik govorio tečno od detinjstva. Razume se da je bio vrstan i u svom maternjem jeziku, što se ogleda u delima koja je iza sebe ostavio. Osim ruskog i francuskog, Puškin je govorio još osam jezika. Njegove lingvističke sposobnosti su bile očigledene i ogledale su se i u ličnoj biblioteci koja se nalazila u njegovom domu u Sankt Peterburgu – činilo ju je preko 4500 knjiga na 14 jezika.

Bio je blizak sa svojom dadiljom

Puškinova dadilja Arina Rodionova godinama je bila sluškinja njegove porodice. Kada je Puškin proteran, ona mu se pridružila i putovala je s njim. Mnogo vremena su provodili zajedno dok mu je ona pričala priče i bajke. Posvetio joj je mnoge pesme, a poslužila mu je i kao inspiracija za Tatjaninu dadilju u „Evgeniju Onjeginu“.

Puškin je voleo kocku

Slavni pesnik je voleo da se karta, iako ne preterano uspešno. Često je upadao u dugove, nakon čega bi noću užurbano pisao kako bi nadoknadio novčna dugovanja. Kada je dvoboj sa fatalnim ishodom okončao njegov život u trideset sedmoj godini, iza njega je ostalo dosta neplaćenih dugova. Začudo, car Nikolaj I, s kojim je Puškin imao zategnute odnose, naredio je da se pesnikovi dugovi otplate iz državnog trezora.

Bio je najproduktivniji tokom epidemije kolere

Neposredno pred stupanje u brak Puškin se uputio na porodično imanje u Boldinu, kako bi preuzeo upravljanje nad zemljom koju mu je otac prepustio zbog predstojećeg venčanja. Iako je poseta trebalo da bude kratka, Puškin je na selu ostao tri meseca u karantinu zbog izbijanja epidemije kolere. Ova tri meseca biće najplodnija u njegovoj karijeri. Završio je „Evgenija Onjegina“, „Belkinove priče“ i „Male tragedije“. Pored svega toga tada je napisao i 30 pesama.

Bio je ženskaroš

Puškin izgledom nije bio naročito obdaren. Bio je nizak (oko 166 cm) i nije bio preterano naočit. Uprkos tome, mladi pesnik je često pronalazio put do ženskih srca i po nekim procenama imao je preko 100 ljubavnica. Puškin je u ranom dobu, u četrnaestoj godini, počeo da posećuje javne kuće, što nije prestao da praktikuje ni u braku.

Proveo je vreme u egzilu

Kao književnik koji je javno izražavao svoje stavove, Puškin je često kritikovao i suprotstavljao se vlasti. Dela su mu neretko bila cenzurisana i konfiskovana. Međutim, epigrami koji su ponizili cara Aleksandra I bili su ozbiljniji prekršaj, te je trebalo da bude osuđen na prinudni rad u Sibiru da mu prijatelj nije pritekao u pomoć. Umesto toga je prognan na jug zemlje, gde je trebalo da „promisli o svom ponašanju“. Što naravno nije učinio pa je prebačen na manje prijatan sever zemlje, na porodično imanje gde je bio u potpunoj izolaciji.

Uživao je u dvobojima

Tokom života čuveni pesnik je učestvovao u 90 dvoboja, od kojih je 15 sam inicirao – jedan od njih biće i njegov poslednji. Puškinov život naglo je okončan nakon što ga je Francuz Žorž d’Antes smrtno ranio. Puškin je ozbiljno vodio računa o svojoj časti, a kada je D’Antes otvoreno počeo da se udvara njegovoj supruzi, pesnik nije imao drugi izbor do da ga izazove u dvoboj. Puškin je ispalio prvi hitac, ali je promašio, što je D’Antesu pružilo priliku da opali smrtonosni pucanj.

Osnovao je književni časopis

Puškin je osnovao časopis Savremenik. U njemu su objavljivani i publicistički radovi i beletristika najeminentnijih pisaca tog doba. Pa ipak, publikacija nije donosila zaradu i imala je svega 600 pretplata. Poslednja dva broja pred njegovu smrt Puškin je morao da upotpuni svojim radovima jer su mnoge njegove kolege napustile uredničku poziciju. Nakon što je Puškin preminuo, časopis je preuzeo pesnik i pisac Nikolaj Nekrasov.

Puškin je Gogolju dao ideju za „Mrtve duše“

Nikolaj Gogolj bio je Puškinov prijatelj i takođe istaknuti pisac svog doba. U jednom razgovoru između dva prijatelja Puškin je ispričao Gogolju o izbeglicama u jednom gradu u Moldaviji koje su uzimale imena umrlih kako bi izbegle zakon, što je dovelo do toga da u gradu godinu dana nije registrovan nijedan smrtni slučaj. Ovaj događaj je inspirisao radnju „Mrtvih duša“, jedno od Gogoljevih najpoznatijih dela.

Autor: Anastasija Ilina
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Wikimedia Commons